Izvor: Politika, 09.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U čije ime
Primetite razliku. Prvi ministar spoljnih poslova: "Bio sam u zvaničnoj poseti Izraelu... U svoj raspored uneo sam i jedan slobodan dan. To se tako radilo. I Izraelcima je bilo jasno šta to znači i nama je to bilo jasno, ali se nije izgovaralo. Taj slobodni dan u stvari je značio da ću posetiti i Palestinu".
Drugi ministar spoljnih poslova: "Bio sam u zvaničnoj poseti Izraelu... Nisam hteo da se sastanem s palestinskim zvaničnicima..."
Prvi ministar je Goran Svilanović, koji je u Izraelu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio 2002. godine. Evo kako on opisuje susret s tadašnjim palestinskim predsednikom Jaserom Arafatom: "Očigledno je da je sama reč Jugoslavija sva vrata u njegovom srcu otvarala. Bio je veoma ljubazan, ali i veoma tužan, čak depresivan. Rekao sam mu odmah da nisam tu da bih posredovao ili bilo šta drugo tako veliko radio, već da hoću da mu ispričam šta se sve dogodilo s našom zemljom, šta danas radimo, koji su nam problemi".
Drugi ministar je Vuk Drašković. On je ovih dana u Izraelu izjavio i ovo: "Mira na Bliskom istoku nema zato što neke arapske zemlje i organizacije ne priznaju pravo Izraela da postoji... Moja zemlja mora da koordinira napore sa svojim arapskim prijateljima kako bi oni uticali na druge da priznaju Izrael...".
Svilanović nije nudio usluge posredovanja, ali je ipak otišao kod Arafata. Drašković nudi te usluge, samo ne bi da ide na palestinske teritorije.
Niko Draškovića nije terao da se sastaje s liderima palestinske vlade, odnosno vođama pokreta Hamas koji ne priznaje Izrael ali je, bar kao i nedavno Havijer Solana, mogao da se sastane s umerenim palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Zašto nije?
Dok tvrdi da Srbija i njeni "arapski prijatelji" mogu da pomognu da arapske države koje sada ne priznaju jevrejsku državu konačno to urade, ministar vređa te iste "prijatelje". Rekao je da ne razume njihovu reakciju na objavljivanje karikatura Muhameda.
"Muslimanski pristup tome i slobodni svet dve su paralelne linije koje se ne susreću", rekao je Drašković. U čije ime? U ime muslimana Srbije, čiji je takođe ministar?
Ministru Draškoviću mora se ipak odati priznanje što je u Tel Avivu i Jerusalimu govorio o zajedničkom stradanju Srba i Jevreja u Drugom svetskom ratu, podržao inicijativu da zvanični Beograd zatraži izručenje zločinaca iz Drugog svetskog rata i što je naveo Izraelce da razmišljaju o sličnostima Kosova i Jerusalima. Ali, da li je svojim negativnim izjavama o Arapima i svim muslimanima naneo veću štetu? Zašto ministar nipodaštava Palestinu, državu s kojom Srbija ima diplomatske odnose? I zašto to radi upravo u danima kad izraelski vojnici ponovo ubijaju civile u Gazi?
Lako je zamisliti reakciju zlobnih medija na vest da se srpski ministar sastao s izraelskim kolegom i s njim raspravljao o razmeni stanovništva u spornim oblastima. "Srbi Izraelu daju recept za etničko čišćenje", bio bi naslov takve vesti. Nažalost, taj sastanak se i desio u Jerusalimu. Drašković je razgovarao s novim izraelskim ministrom za strateška pitanja Avigdorom Libermanom, koji je poznat po zalaganju za proterivanje etničkih Arapa iz jevrejske države. "Ne može Palestina da bude nacionalno homogena država, a da u Izraelu živi od 22 do 23 odsto Arapa", objasnio je Liberman kolegi iz Beograda.
Treba se nadati da se naš ministar nije složio.
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 09/11/2006]
