Izvor: Politika, 19.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U četiri države
Razmatrajući pre nekoliko godina rezultate razrešenja jugoslovenske krize, hrvatski istoričar Dušan Bilandžić je primetio da mali narodi mogu nešto dramatičnije da urade za poboljšanje svog položaja samo u retkim trenucima globalnih turbulencija koje se dešavaju jednom u trideset-pedeset godina. Kada se taj period okonča, a globalna ravnoteža vaspostavi, malom narodu ostaje da sabira utiske i snalazi se u novopostavljenim okvirima delovanja.
Rešavanjem budućeg statusa Kosova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čini se okončava se dramska igra nastala usled poslednjeg globalnog prestrojavanja, izazvanog krajem komunizma. Državne granice su ucrtane i time je postavljen okvir do sledećeg velikog svetskog ršuma. Za naš narod prvi zadatak je svakako analiza svega što je učinjeno i rezultata koje smo ostvarili. Tek kada se strasti slegnu i glave ohlade, videće se koliko je teško napraviti objektivan popis izgubljenog i dobijenog. Primer: s jedne strane, očigledno je da se nismo najbolje snašli i postavili u vrtlogu svetskih kretanja. Za razliku od dva svetska rata, ovog puta smo manje-više bili na gubitničkoj strani i protiv sebe smo imali sile pobednice hladnog rata. Takođe, za razliku od dva rata kada smo slavljeni i glorifikovani zbog samoubilačke hrabrosti, danas baštinimo najgori imidž u Evropi. Međutim, s druge strane, prvi put u istoriji uspeli smo da sačuvamo narod od apokaliptičnih stradanja: broj poginulih Srba je daleko, daleko ispod žrtava u ranijim turbulencijama.
Drugo važno pitanje je kako se postaviti prema novoj realnosti i novom sistemu vrednosti. Odmah valja naglasiti: svako zalaganje za promenu državnih granica u ovom trenutku osuđeno je na neuspeh i može izazvati samo štetu. Bilandžić je dobro primetio da se granice menjaju samo u trenucima globalnih tektonskih poremećaja. Srpski narod mora stoga eksplicitno da prihvati i prizna novouspostavljene državne granice.
Time se, međutim, mogućnosti za kreiranje i sprovođenje jedne efikasne i dinamične nacionalne politike uopšte ne umanjuju. Činjenica da srpski narod u značajnijem broju danas živi u bar četiri države, u različitom broju i različitom položaju, predstavlja podsticaj posebno za mlađe snage da za svaku od tih situacija pronađu najadekvatniji mehanizam za ostvarivanje prava i jednu savremenu politiku identiteta. U briljantnoj knjizi Liberalni nacionalizam (i kod nas prevedenoj) bivša izraelska ministarka za dijasporu Jael Tamir ukazala je na činjenicu da se nacionalna politika odnosno politika kolektivnih prava može realizovati preko čitavog niza mehanizama i aranžmana koji se kreću od personalne i kulturne autonomije do raznih oblika političke autonomije – sve su to mogućnosti za razvoj i očuvanje svog identiteta i prava na samoopredeljenje u važnim sektorima, a da se ne podrazumeva teritorijalno odvajanje, separacija i pravljenje novih granica. Dakle postoje mnogobrojni aranžmani i ustavnopravni mehanizmi za stvaranje politike identiteta u okviru nametnutih i postojećih državnih granica.
Presudan zadatak danas jeste zaokruživanje etničkih granica srpskog identiteta. Zahvaljujući neuspešnom jugoslovenskom eksperimentu Srbi su čitav dvadeseti vek proveli u raznim oblicima mešanja, pluralizovanja, razgrađivanja i dekonstruisanja svog tradicionalnog identiteta. To ide do te mere da se danas postavlja ozbiljno pitanje šta znači biti Srbin/Srpkinja, odnosno kojim vrednostima se naš savremeni identitet odlikuje. Jasno je da se novi, savremeni srpski identitet mora nanovo konstruisati pažljivom preradom i modernizacijom nasleđenih vrednosti. Ali je neophodno da se zaista stvori taj minimalni zajednički sadržalac "srpstva".
Na nedavno održanoj izbornoj skupštini Srpske narodne stranke u Crnoj Gori napravljen je veoma važan korak u tom pravcu. Nakon što je Bože pravde odavno himna u Republici Srpskoj, nakon što je himna Srba u Hrvatskoj i nakon što je i na nedavnom referendumu usvojena za himnu Republike Srbije, sada je i SNS kao najvažniji politički subjekt Srba u Crnoj Gori usvojio ovu pesmu za svoju himnu. Time je i preostali srpski narod u CG rešio da se i vrednosno i simbolički uključi u opštu srpsku zajednicu koja deli iste vrednosti i iste simbole.
Uz ovo simboličko zaokruživanje srpskog etničkog prostora, potrebno je i da se srpske zajednice u svim ovim državama izbore za razne oblike zaštite identiteta u oblasti obrazovanja, kulture i vere. Drugi korak je puno zalaganje za sve oblike regionalnih i evropskih integracija na ovim prostorima. Srpski narod prirodno zauzima centralni prostor na Balkanu i od njegove dinamičnosti, sposobnosti i preduzimljivosti velikim delom zavisiće i ekonomska snaga čitavog prostora. Mi stoga moramo nastaviti s politikom liberalizacije i maksimalne mobilnosti stanovništva, robe, kapitala i usluga. Ako smo dobili granice kakve nismo želeli, onda ih treba učiniti maksimalno propulzivnim i nebitnim. To je zaista i civilizacijska potreba, ali i naš nacionalni interes. Sudbina je Srbima odredila da budu nosioci civilizacijskih procesa na Balkanu i vreme je da prepoznaju da je to pre svega u njihovom interesu.
Naučni saradnik u Institutu za evropske studije
Miša Đurković
[objavljeno: 19.12.2006.]
