Izvor: Danas, 19.Okt.2015, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U carstvu muzeja
Bern ima mnogo muzeja. Nedaleko od Sat-kule iznad jednog ulaza piše: 'Ajnštajn Haus'.
U nevelikom prostoru stana na spratu, najveća je radna sobe naučnika; u Bernu je boravio kao predavač Velikog bernskog univerziteta - domaćini tvrde da je za vreme tog perioda došao do čuvene teorije relativiteta... Obilazimo i Alpski muzej u kojem se putem slika i video-filma stiče dragoceno saznaje o planinama i alpskim glečerima.
Nedaleko je - opet fontana. Zeringen, po >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << imenu osnivača.
Stižemo do Kule. Sagrađena je u 15. veku, a časovnik se oglašava na svaki sat propraćen pojavljivanjem majušnih figura koje se okreću. Sve je to propraćeno zvonkim kukurikanjem petlića, što čitavoj 'predstavi' daje posebnu ljupkost.
Sa obe strane te, tri spojene drevne ulice - pružio se niz zbijenih jednoličnih sivozelenih kuća sa isturenim temeljima i rešetkastim otvorima kroz koje se nekad sipalo dragoceno žito. Kažu da su i danas dragoceni - samo sad nije žito već predmeti od vrednosti, poluge zlata, dragulji, novac... Te, sivozelene kuće kao da 'stoje' na visokim isturenim 'nogama' - arkadama. Ispod njih je popločano šetalište (dugačko šest kilometara) sa staklenim izlozima najekskluzivnije robe - uz njih su kafei, restorani, starinarnice...
Da li zbog trgovina, ili 'debelog' hlada - i pored topline sunčanog dana, u vazduhu lebdi hladnjikavo-poslovni duh.
Vreme je da zavirimo IZA nekadašnje kapije grada (Sat-kule).
Pred nama je trg Kornhausplac - ili 'Čardak-plac, kako bi glasio prevod.
Prostor je ogroman, popločan, besprekorno čist i - go! Izuzev jedne jedine baštenske garniture sa stolicama - ništa više NEMA na toj prevelikoj uređenoj zaravni obasjanoj podnevnim majskim suncem. I pločnik i fasade, i jedna od fontana - pa čak i golubovi - su sive boje... da su barem stolice - zelene, pomišljam i čudim se što u njima sede samo tri gosta! Preostale popunjavamo mi. Razdragani, upadajući jedni drugima u reč povišenim glasovima i razdraganim smehom koji se odbija o sterilno čist pločnik - oplemenismo i udahnusmo život i živost 'Čardak-placu'.
Kafu nas je poslužila mlađana devojka izrazite lepote. 'Ja sam Milena iz Šapca!, predstavila se kad je čula naš jezik - tek tada smo se raspričali; odložili smo dalji obilazak sve dok sunce nije zašlo za toranj.
Kad smo krenuli prema Univerzitetu, trg iza nas je ostao još prazniji. Krenuli smo prema Gradskoj kući, raskošnoj katedrali sv. Petra i Pavla, a potom u ulicu Minstergase gde se nalazi protestantska crkva Minster sa bogatim portalom od 234 slike u bareljefu.
"Alzo, došli smo do kraja razgledanja i sad sledi onaj 'dezert' koji sam vam obećala na početku! Obeležje i neodvojiv deo grada Berna su - FONTANE!", zadovoljno reče frau Elize i nastavi:
"Ima ih toliko da bi nekoliko dana bilo potrebno samo da se one obiđu - zato idemo da vidimo one najbliže! Videćete male, srednje, velike, lepe, neke su kao bunari, druge prava umetnička dela - a ima i jedna za koju kažu da je - ružna! Turisti se najčešće fotografišu ispred romantične fontane "Samson". Manja deca obožavaju fontanu "Medvedići", starija se opredeljuju za Mesendžer, a oni najhrabriji sa mač-igračkom 'osvajaju' "Musketar" ili "Vitez" fontanu.
Mladi parovi se okupljaju oko fontane "Poruka'...
Možda zvuči paradoksalno ali, i domaći i strani turisti najviše vole da sebe ovekoveče pored ONE - najružnije! A njeno ime je "Fontana koja jede decu"!
Napravljena je u maniru moderne umetnosti - ova fontana izgleda 'otkačeno'. Na stubu je debeljuca u crvenozelenoj odeći koji u otvorena usta gura glavu bebe dok ostali 'mališani' prestravljenih pogleda čekaju u korpi! Tumačenja su različita; više ili manje neprihvatljiva. Zadovoljavam se najlogičnijem; fontana 'decojedac' je napravljena da bi plašila neposlušne mališane.
Dan je na iskraju, vreme za odlazak.
Vraćamo se drugim putem da bismo prošli kroz najlepše uređenu, rezidencionu četvrt (Bern ima oko 120 ambasada i stranih nadleštva). Konačno vidim zelenilo; vrtove, ucvetale biljke i drveće bujnih krošnji. Na kraju prelazimo najstariji most i izbijamo na suprotnu stranu vidikovca.
Put vodi uz obalu. Pogledom obuhvatam reku, mostove i crvene krovove starog Brna.
TA slika mi je još uvek pred očima. U duši i u srcu.
