Izvor: Politika, 17.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U carskim odajama
U Beču je sve moguće: pa i da na štandu brze hrane uz natpis "čevapčići, mućkalica i gibanica" ugledate – šahovnicu
Od našeg specijalnog izveštača
BEČ – Beč se može obići, probati, popiti, otplesati, otpevati, oslikati... Bilo da je u pitanju prepoznatljiv lik Mocarta, miris muškatli na gotovo svakom balkonu, omiljeni suvenir u obliku porculanske slike carice Sisi s dijamantskim zvezdama u kosi, ukus saher torte, melodija valcera i odsjaji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čuvenih balova u palatama koje su pretvorene u muzeje, tek, carski Beč svake godine privuče više od osam miliona turista.
Neverovatna čistoća i red, ljudi koji strpljivo čekaju da se na semaforu upali zeleno svetlo, odlomci rečenica izgovorene na srpsko-hrvatsko-bosanskom jeziku, giros i pice za tri-četiri evra, zabrađene muslimanke koje kupuju u najskupljim prodavnicama ili se voze na džinovskom točku u praterskom parku, takođe su deo boja, mirisa i ukusa današnje prestonice Austrije.
Snalaženje po Beču je lako: dovoljni su karta grada, udobne cipele i dnevna karta za metro koja staje pet evra. Pojedinačna vožnja se nikako ne isplati, jer samo jedan silazak u podzemnu znači minus u novčaniku od evro i po. Za one s dubljim džepom preporučuje se vožnja kočijama (40 evra). Najjevtinija varijanta smeštaja je u višekrevetnim sobama u studentskim hostelima, koji mogu da se nađu i u širem centru za oko 20 evra za noć.
Kad se kreće u obilazak Beča, na listi onoga što se obavezno mora videti, pogotovu ako vas posluži vreme, na prvom mestu je – Šenbrun, koji je 1996. godine Unesko proglasio svetskim kulturnim nasleđem.
Sa 2,3 miliona posetilaca u 2005. godini ovaj dvorac bio je najposećenija bečka znamenitost. (Na drugom mestu ove top liste nalazi se Zoološki vrt u Šenbrunu sa 1,7 miliona gostiju, a na trećem je glavna zgrada Muzeja istorije umetnosti sa 665.000 posetilaca. Zatim slede Praterski točak, Carski apartmani sa Sisi-muzejem, Albertina, galerija Belvedere, Dunavski toranj, Bečka kuća umetnosti i Muzej Leopold.)
Ovaj austrijski pandan Versaju započet je 1696. godine a završen u doba carice Marije Terezije. U omiljenoj letnjoj rezidenciji carske kuće svojevremeno je nastupao i sam Mocart. Danas, najlepše Mocartove i Štrausove melodije koje izvodi orkestar uživo dočekaju turiste na ulazu u impozantnu građevinu obojenu u "Marija Terezija žuto".
Unutrašnjost trospratnog dvorca čini 1.441 prostorija, ali su otvorene tek 42. Priča o carskoj familiji i nekadašnjem sedištu habzburgovaca ima svoju cenu. Zapravo, nekoliko njih, u zavisnosti od toga šta želite da vidite i koliko imate vremena. Obilazak 22 sobe u dvorcu je najjeftinija varijanta i staje 8,90 evra. Šetnja kroz državne sobe i privatne apartmane kraljevskog para Franca Jozefa i Elizabete (Sisi), ali i kroz detalje iz perioda Marije Terezije košta 11 i po evra. Omiljena je ipak srednja varijanta, u kojoj posetioci za nepunih 15 evra mogu da obiđu dvorac i da se prošetaju po parku strogo urađenom po geometrijskim formama, koji skriva privatnu baštu carice, kao i džinovski lavirint u kojem se gube i deca i odrasli. Sastavni deo ovog "paketa" je i nimalo lak uspon do vidikovca sa kojeg se pruža najlepši vidik na Šenbrun i veliki deo Beča. Na svaki sat posetioci dvorca mogu da prisustvuju i demonstraciji pravljenja čuvene štrudle od jabuka, uz obaveznu degustaciju.
Kako smo primetili, takozvanu zlatnu kartu, za koju treba izdvojiti bukvalno dan i 36 evra, kupovali su retki. Uz sve ono što smo do sada nabrojali, ova karta omogućava i obilazak zoo-vrta (iz 1752) čiji su danas zaštitni znak jedine džinovske pande u Evropi, zatim staklene bašte impresivnih dimenzija u kojoj dominiraju palme, kao i obilazak muzej kočija u kojem se, recimo, čuva i kočija napravljena za jedinog Napoleonovog sina.
Potpuna suprotnost carskoj raskoši je Prater, jevtinija i manja varijanta Diznilenda, kojim dominira džinovski točak sa čijeg se vrha Beč vidi kao na dlanu. Točak privremeno postavljen 1897. za vreme Svetske izložbe, okreće se i danas. Za sedam evra po osobi, naravno.
Ovde se i bukvalno na svakom koraku mogu čuti jezici naroda i narodnosti bivše SFRJ, tako da nije iznenađenje kada je na "tu tikets pliz" stigne pitanje "a odakle ste". Slična priča sasvim je moguća i u bilo kojoj prodavnici u Beču, kao i da na jednom od štandova u okviru dana "Sve kuhinje sveta na otvorenom", ispod ogromnog natpisa "čevapčići, mućkalica i gibanica" ugledate – šahovnicu. (Nacionalnu kuhinju Hrvatske kolektivno smo preskočili i kod braće Grka smazali giros za osam evra.)
Ukoliko vas u toku obilaska bečkih znamenitosti zabole noge i sednete da popijete kaficu, savet para vredan je i oprez prilikom naručivanja vode: jer može da se dogodi da vam i čašu "česmuše" naplate jedan evro.
Onima koji nakon obilaska Šenbruna i Pratera još imaju snage i novca preporučuje se i obilazak Katedrale svetog Stefana iz 13. veka, sa svojim 137 metara visokim tornjem, Španske škole jahanja, Sisi-muzeja sa kolekcijom kraljevskog srebra, Dvorca Belvedere, Opere, Muzeja istorije umetnosti, Parlamenta, Burgteatra, Univerziteta, Hotela "Saher"
Uostalom, ne morate da obiđete ceo Beč u toku jedne posete. Ostavite nešto i za sledeći put.
--------------------------------------------------------------------------
Tipičan turista
Koja vrsta turista dolazi u glavni grad Austrije? Od 2004. godine ovi podaci su poznati zahvaljujući obaveznom anketiranju gostiju. Tako je utvrđeno da su tipični gosti Beča obrazovani i dobrostojeći. Tri četvrtine gostiju je mlađe od 50 godina, a 53 procenta ima visokoškolsko obrazovanje. Više od 50 odsto bečkih turista odseda u hotelima sa četiri zvezdice. Najveći deo gostiju su individualni turisti, koji dolaze avionom ili sopstvenim automobilom. Najvažniji kriterijum za put u Beč jesu umetnička i kulturna ponuda, koju prate izgled grada, znamenitosti i priredbe. Turista se u ovom gradu u proseku zadrži 2,4 dana.
--------------------------------------------------------------------------
Čokolada i kajsije
Knez Klemens Vencel Meternih je 1832. godine naredio da se kreira izvrstan desert za njegove razmažene goste, ali pošto je glavni kuvar ležao bolestan, naredba je prosleđena do šesnaestogodišnjeg šegrta Franca Sahera. Iako tek u drugoj godini izučavanja zanata, on hrabro preuzima naredbu i stvara čokoladnu tortu sa marmeladom od kajsija pod čokoladnim prelivom – saher tortu. Sve ostalo je legenda.
Sandra Dimitrijević
[objavljeno: 17.08.2006.]
