Izvor: Politika, 02.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U braku punih 75 godina
Supružnici Živana (92) i Boško Branković (93) iz Niša, imaju troje dece, sedmoro unučadi, 14 praunučadi i četvoro čukununučadi
Niš – Prelepa trospratna porodična kuća u Nišu, u Ulici Durlan broj 25, dom je velike sreće, radosti i ljubavi. U njoj su često na okupu predstavnici čak pet generacija porodice Branković – mališana od tek nekoliko meseci, do izuzetno krepkih, čilih i raspoloženih starina Živane i Boška. Baka Živka, kako je zovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svi u porodici, i deka Bone, obeležili su i ovih dana verovatno srpski, a možda i rekord na širim prostorima –75 godina braka.
– Rođen sam 1.avgusta 1915, a moja Živka 7.septembra 1916. Živeli smo u selu Plužine, u opštini Svrljig. U zimu 1933.godine, kod mojih roditelja došli su prijatelji i rekli da imaju devojku za mene. Istoga dana smo se sreli Živka i ja, a naši roditelji dogovorili svadbu. Pre toga, video sam je samo jednom, dok je preko leta čuvala živinu, a ja hteo krišom da joj uzmem jedno jaje od ćurke, ali primetila me je i ja sam odustao. Ipak, sudbina nas je spojila – ispričao je za „Politiku” Boško Branković.
Pred Drugi svetski rat i tokom njega Živana i Boško dobili su troje dece, kaže nam baka Živka:
– Rodila nam se 1935. kći Damnjanka, dve godine kasnije Slobodanka i 1943. sin Ratomir. Svi su i danas živi, imaju svoje porodice. Damnjanka je nastanjena u Svrljigu, Slobodanka u Nišu, blizu nas, a Rajko sa nama, odnosno mi sa njegovom porodicom. Osim troje dece imamo sedmoro unučadi, četrnaestoro praunučadi i četvoro čukununučadi. Redovno nas je u ovoj kući dvanaestoro – deda i ja, sin Rajko i snaha Slobodanka, njihovi sinovi, snahe i unučad. Prošlog leta bili smo svi na okupu, od najmlađih do nas najstarijih, ukupno 30 duša.
Deda Bone je penzioner. Radio je od početka 1943. kada se sa porodicom doselio u Niš, do kraja 1981.godine, u Pošti i Telefonkablu na instaliranju telefonskih vodova.
– Radilo se udarnički. Ja sam iz sela pošao samo sa završenom osnovnom školom, učio sam radeći, stekao iskustvo i važio za dobrog majstora, kasnije nadzornika radova i poslovođu. U penziju sam otišao sa 39 godina radnog staža, bez dana bolovanja – ponosno veli deka Bone i pokazuje pohvale, priznanja i nagrade.
– Ja sam bila zadužena da podižem decu, dok je Boško bio dugo na terenu, širom Srbije. Za 75 godina braka nikada se nismo posvađali i zamerili. Bilo je teških perioda, ali znali smo da složno prebrodimo teškoće. To je i recept za sreću: razumevanje, pre svega i, naravno, tolerancija – sa osmehom, doteranom frizurom i pedantna, objašnjava baka Živana, a na naše pitanje znaju li recept za dug život, kao iz topa odgovara deka Boško:
– Jutrom, obavezno, bez obzira na to kakvo je vreme, umivanje do pojasa hladnom vodom, umereno jelo, puno radnih aktivnosti i med. Pčele i pčelinjaci su moja velika ljubav. Dugo već pamtim šta su mi stari, dok sam bio dete, rekli: ko se medom služi, život mu je duži.
Predsednik niške gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković i načelnica uprave Olivera Premović organizovali su nedavno druženje sa bračnim parovima sa 50 i više godina zajedničkog života i darovali ih. Za „dijamantsku svadbu”, pravu retkost u svetu, Živana i Boško Branković dobili su i poseban poklon – TV prijemnik.
Bistrog uma, neiscrpne i vedre priče, ustaje deda Bone „na noge lagane” i prati nas do kapije. Na rastanku, poručuje čitaocima „Politike”:
–Živite složno, volite se, poštujte i čuvajte... I, naravno, vidimo se za moj stoti rođendan.
Toma Todorović
[objavljeno: 03/03/2008]
