Izvor: Blic, 14.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U bolnici ne mogu ni da dišu
U bolnici ne mogu ni da dišu
Ne mogu svojoj kući da vodim da operišem nekog pacijenta. Neću u zatvor da idem zbog nekog bolesnika. Svim lekarima kažem da prime svakog bolesnika za koga misle da treba da bude na klinici. Neću da se dogodi da smo nekoga vratili jer nema mesta, pa da posle bude problema. Zvanično imamo 20 soba sa 120 kreveta, ali je uvek tridesetak bolesnika više. Šta da radim kad nema mesta u sobama, kad nema dovoljno kreveta, onda moraju da sede na stolicama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da leže u prostoriji koja je nekad bila kupatilo - tako počinje svoju priču o ogromnim problemima prof. dr Dragojlo Gmijović, direktor Klinike za hirurgiju u Kliničko-univerzitetskom centru u Nišu.
- U sobama predviđenim za osam bolesnika leži 12 ili 13 pacijenata. U sobi 29 na Odeljenju za vaskularnu hirurgiju primorani smo da stavimo po pet postelja između dva reda kreveta. U tim sobama bolesnici ne mogu da dišu, lekari ne mogu da priđu pacijentu, medicinske sestre ne mogu da provuku kolica sa lekovima od prenatrpanih kreveta… O adekvatnoj nezi i pravim bolničkim uslovima, kao i o nekoj intimi pacijenta, da i ne govorimo. To je potpuno degradiranje bolesnog čoveka. Strašno je da stavite bolesnika u hodnik ili u kupatilo - kaže dr Gmijović i podseća da je zgrada u kojoj se nalazi Hirurška klinika sagrađena još 1937. godine.
- Tada je Niš imao 40.000 stanovnika, a sada skoro 300.000 i nalazimo se u toj istoj zgradi a dodati su Ortopedija, Neurohirurgija i Urologija i Institut za radiologiju. Imamo 11 odeljenja i neophodno je da se ona izdvoje u posebne klinike. Ali, šta ćemo mi dobiti ako Odeljenje za vaskularnu hirurgiju preraste u Kliniku, a bude i dalje u ovoj rupi. Zar možemo da stavimo zavesu i da kažemo: 'Odavde je sad Klinika za vaskularnu hirurgiju'. I u šok-sobama je uvek strašna gužva, pa smo primorani da dodajemo postelje - ogorčen je direktor Gmijović.
U sobi 29 vrata gotovo da ne mogu da se otvore jer im smeta jedna od dodatih postelja. Iz jednog kreveta zapomaže starac…
- Ovo je užas. Strašno je ovde… Vidite koliko nas je. Ne možemo da dišemo. Operisao sam levu nogu. Posle operacije čekao sam u šok-sobi četiri dana da se oslobodi mesto u sobi. Kad sam prebačen na odeljenje, dva sata sam ležao na hodniku. Uslovi su katastrofalni, ali lekari i medicinsko osoblje rade izuzetno. Ja ću odavde uskoro da izađem, ali oni su tu svakog dana - kaže Slaviša Đokić iz Niša.
Borisav Jovančić iz sela Gornje Vlase priča da je u ovoj sobi bilo i 16 kreveta.
- Samo da se izlečim. Sve ću da podnesem… Sećam se da je jednom bilo 16 bolesnika. Lekari se mnogo trude da nam pomognu, ali šta će. Ni njima nije lako da rade ovde - kaže Jovančić.
- Moramo da trpimo. Šta da radimo. Jedva prolazimo pored kreveta jer su dodali dva kreveta. Ali, nisu lekari krivi što ne mogu da nam pruže adekvatne uslove. Ma, samo da meni bude dobro. Sve ću da izdržim - priča Miroslava Dimitrijević iz Prokuplja. V. T.
