Izvor: RTS, 06.Jul.2013, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Visokoj popustile kočnice samokontrole
Kod ubice iz Visoke kod Arilja popustile kočnice samokontrole, slažu se gosti emisije Oko. Impuls za zločin najčešće nastaje u neohrabrujućem okruženju, najčešće siromaštvu. U Arilju Dan žalosti.
Jabukovac, Valika Ivanča, sada i Visoka. Sela u Srbiji uz čije pominjanje se uvek setimo masovnih ubistava i teškog zločina. Nije neobično, kažu stručnjaci, da je brutalnih ubistava sada više nego pre. Popustile su kočnice samokontrole, slažu se gosti emisije Oko. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Uz neohrabrujuće okruženje, najčešće siromaštvo, u pojedincima prevagne impuls koji ih natera na zločin poput jučerašnjeg u Visokoj.
U Arilju je proglašen dan žalosti zbog trostrukog ubistva i samoubistva u selu Visoko, gde će žrtve danas biti sahranjene.
Prema rečima predsednika Opštine Arilje Zorana Todorovića, odluka o dani žalosti je doneta na hitno sazvanoj vanrednoj sednici opštinskog veća.
"Opština će snositi troškove sahrana svih nastradalih", rekao je Todorović.
Zlatko Nikolić, kriminolog, kaže da impulsivnost ubice iz Visoke, koja se kretala od dobrog komšije do kavgadžije u kafani, govori o njemu kao tipu ličnosti.
"On nikako nije uspeo da nađe sebe. Nešto je promaklo u njegovom razvoju i sazrevanju", objašnjava Nikolić.
Motivi ovakvih zločina, naročito kada ubica presudi i sebi, gotovo nikada ne budu do kraja rasvetljeni. Ipak, slažu se stručnjaci, što više detalja o nekom zločinu znamo, veće su šanse da svako buduće žarište prepoznamo na vreme.
Milan Milić, psihijatar, pretpostavlja da je u porodici ubice bilo sličnog ponašanja.
"Sva ta nezadovoljstva koja je on inače kontrolisao trezan, kada alkohol nastupi na scenu i preuzme kontrolu nad njim onda nastaje problem", ističe Milić.
Strah od psihijatra, ali i osude okruženja ako se tom lekaru javite za pomoć i dalje su izraženi u Srbiji. Oni koji se leče, međutim kao ubica iz Visoke, po izlasku iz bolnice, po pravilu su prepušteni sebi i porodici.
Milan Milić ukazuje na važnu ulogu porodice, rođaka i komšija.
"Ako ne postoji neka vrsta pozornosti na takve ljude i neka vrsta reagovanja, niko neće hteti da se zamera, ljudi čak ni ne smeju. Čak se i ukućani ustežu da prijave ili budu dosledni u tom sprovođenju nekakve terapije, nadzora kontrole da ne bi posle trpeli posledice od tog pacijenta", objašnjava Milić.
Iako se ne očekuje da bilo ko od komšija ili prijatelja glumi psihijatre, ili da policiji prijavljuje svakoga čije mu ponašanje izgleda sumnjivo, neka vrsta odgovornosti okoline se podrazumeva. To uglavnom znači netoleranciju nasilja, i agresivnog ponašanja i u svojoj porodici, ali i u najbližem okruženju.
