Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Sep.2009, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji sve više nezaposlenih i siromašnih

BEOGRAD - Broj nezaposlenih i siromašnih građana, kao i broj korisnika narodnih kuhinja u Srbiji, usled ekonomske krize i teške materijalne situacije, povećao se od početka ove godine, pokazuju podaci državnih institucija i organizacija.

Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za prvih šest meseci ove godine pokazuju da je u Srbiji nešto manje od 700.000 (9,2 odsto) građana koji žive ispod granice siromaštva, odnosno da mesečno imaju prihode manje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od 8.360 dinara.

Broj siromašnih u drugom kvartalu porastao je za oko 0,2 odsto u odnosu na prva tri meseca ove godine, kada je evidentirano oko 697.000 siromašnih građana, pokazali su podaci RZS na osnovu ankete o potrošnji domaćinstva.

Siromaštvom su u prethodne dve godine najviše bili pogođeni građani koji žive u šestočlanoj ili višečlanoj porodici, stariji od 65 godina, penzioneri, nezaposleni, sa osnovnim obrazovanjem, ali i oni koji ne žive u bračnoj zajednici.

Nezaposlenost porasla za 1,1 odsto

Nezaposlenost u Srbiji od početka godine porasla je za 1,1 odsto, a najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) pokazuju da ima oko 750.000 nezaposlenih, od kojih više od polovine čine žene.

Među licima na evidenciji NSZ najzastupljenija je starosna grupa od 25 do 29 godina (12,92 odsto), slede građani između 30 i 34 godine, zatim 50 i 54, dok je najmanje nezaposlenih u starosnoj grupi od 35 do 39 godina.

Kako je Tanjugu rekao načelnik Odeljenja za odnose sa javnošću te službe Dragan Musulin, u poslednja tri meseca ipak je zabeležen manji broj prijavljenih, tako da ih je krajem avgusta bilo oko 20.000 manje u odnosu na maj ove godine.

Musulin je precizirao da su na tržištu rada najtraženija zanimanja prodavac i ekonomski tehničar, ali, upravo, tih zanimanja i ima najviše na evidenciji NSZ.

Tako, poslednji podaci pokazuju da skoro 22.000 ekonomskih tehničara traže posao, kao i oko 19.000 građana sa završenom gimnazijom.

Za mnoga zanimanja, danas, kako je kazao Musulin, na tržištu rada uopšte ne postoji potreba.

"Među zanimanjima sa neznatnim izgledima za zapošljavanje su krojač tekstila, kožar, pomoćni ženski frizer, pomoćnik autolimara", kazao je Musulin i istakao da se mnogi na evidenciju te službe prijavljuju samo kako bi ostvarili socijalne potrebe.

Da je ekonomska kriza i siromaštvo "pogodilo" Srbiju, pokazuje i sve veća potreba za otvaranjem novih narodnih kuhinja, kao oblika pomoći najugroženijim građanima.

U Srbiji radi 50 narodnih kuhinja

Savetnik ministra rada i socijalne politike Ljubomir Pejaković kazao je Tanjugu da u Srbiji trenutno radi 50 narodnih kuhinja, dok je osam zatvoreno zbog nedostatka pojedinih namirnica, posebno brašna.

On je dodao da je vlada odlučila da se za potrebe narodne kuhinje obezbede prehrambene namirnice u vrednosti od oko 100 miliona dinara i da će se u saradnji sa Ministarstvom trgovine i usluga problem snabdevanja kuhinja postepeno rešavati do kraja godine.

Pejaković je objasnio da bi takva vrsta pomoći trebalo da se obezbedi za još 8.000 korisnika, što bi značilo da je potrebno otvoriti još osam kuhinja i dodao da su narodne kuhinje neophodne najsiromašnijima, ali da ne bi trebalo da budu sudbina građana Srbije.

Koordinatorka programa narodnih kuhinja Crvenog krsta Dragica Kljajić kazala je Tanjugu da broj narodnih kuhinja ne zavisi od broja siromašnih građana, već od finansijskih sredstava koji mogu da se prikupe u te svrhe.

"Najviše obroka priprema se u Novom Sadu, oko 1.000, potom u Novom Pazaru i Bujanovcu po 900, Čačku 800, dok se najmanje obroka sprema u Petrovcu na Mlavi i Alibunaru, po 50", rekla je Kljajić.

Prema njenim rečima, cena pripreme obroka je različita i u zavisnosti od količine hrane koja se sprema, kreće se od 80 do 120 dinara po obroku, a za potrebe svih korisnika dnevno se izdvaja oko 2.200.000 dinara.

Kljajić je kazala da je nakon prestanka donacije države nekoliko narodnih kuhinja zatvoreno, a preostale kuhinje uglavnom rade zahvaljujući sredstvima koje obezbeđuju lokalne samouprave.

Ona je dodala da Crveni krst svakodnevno apeluje na državne institucije, organe lokalne samouprave i proizvođače hrane da donacijama pomognu rad narodnih kuhinja.

Iako se smatra da Beograđani imaju viši životni standard nego građani u drugim delovima Srbije, u glavnom gradu stalnu novčanu mesečnu pomoć prima oko 6.000 porodica, odnosno 1,1 odsto ukupnog broja domaćinstava.

Prema podacima Gradskog centra za socijalni rad, u prošloj godini oko 74. 000 korisnika dobilo je neki vid pomoći tog centra, najviše ih je u Zemunu, a najmanje u opštini Sopot.

Prošle godine broj porodica, uglavnom domaćinstva bez stalnih izvora prihoda, obradive zemlje ili srodnika koji bi mogli da ih izdržavaju, a koje su primale novčanu pomoć, uvećao se za 3,3 odsto.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...