Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji su nečiste i podzemne vode
Iako svakog leta u našim rekama izbije ekološka katastrofa, a pre dve godine je za manje od dve nedelje u čak osam reka došlo do pomora riba, sagovornica „Blica” Nada Dragović, profesor na Šumarskom fakultetu, smatra da naša zemlja još dugo neće ostati bez vode za piće.
U svetu je ipak voda sve zagađeniji resurs i svake godine postoji bojazan da će vode za ljudsku upotrebu biti sve manje. Međutim, ukoliko uskoro ne budu izgrađeni kolektori za otpadne vode, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postoji mogućnost da i Srbija ubrzo ostane bez tečnosti koja život znači.
- Ne može procentualno da se kaže koliko je reka u Srbiji zagađeno. Ipak, svaka reka u našoj zemlji je u nekom stepenu zagađena. Koliko je neka reka zagađena zavisi od urbanizacije i industrijalizacije područja kroz koji ona prolazi. Neke su reke čistije, poput onih koje dolaze iz Crne Gore i istočne Srbije, dok su druge zagađenije, kao što je to slučaj sa Pekom. U Vojvodini je, na primer, kanal Dunav-Tisa-Dunav veoma zagađen. U njemu je veliko zagađenje vode zbog hemijskih sredstava koja se koriste za poboljšanje prinosa u poljoprivredi. Osim Tise i Begeja, veoma je zagađena i kanalska mreža koja služi za navodnjavanje - kaža Nada Dragović i dodaje da o zagađenjima u velikim rekama ne može da govori.
Naša sagovornica je istakla da do zagađenja površinskih voda najčešće dolazi zbog neregulisanja otpadnih voda. Međutim, nameće se i drugi problem, a to je neizgrađenost komunalne infrastrukture, te se iz tog razloga otpadne vode direktno ispuštaju u reke.
- To su pored industrijskih otpadnih voda najveći zagađivači površinskih tokova. Međutim, pomori riba, koji su se desili prethodnih godina, na primer, u rekama Timok i Despotovac, nisu se dogodili samo zbog zagađenja već i zbog suše (tokom suše smanjuje se nivo vode u rečnom koritu). Dakle, kad se smanji nivo vode u rečnom toku ili u jezeru, koncentracija zagađenja je mnogo veća nego inače - objašnjava Nada Dragović i dodaje da je u Srbiji zagađeno i oko 70 odsto podzemnih voda.
Ipak, i pored ovoga, čini se da se ni u budućnosti u Srbiji neće voditi računa o čistoći reka. Tako nije čudno da nasred reke plivaju plastične flaše i kese, a neretko u njima ima i zastarelih kućnih aparata.
- U Srbiji se ne misli na budućnost i očuvanje reka. Zato je neophodno što pre izgraditi kolektore otpadnih voda. Problem je i što ne postoji efikasnija kaznena politika i ekološka inspekcija, koja će moći da je sprovodi. Osim toga, kod nas ne postoji ni dovoljno razvijena svest našeg stanovništva o zaštiti životne sredine - kaže Dragovićeva.
Ipak, kako kaže naša sagovornica, postoje brojne nevladine organizacije i udruženja građana koji nastoje da se bave ovim problemom. Uskoro se očekuje i donošenje zakona o upravljanju otpadom, kojim će veliki zagađivači moći efikasnije da se kazne.
- Strategija dosta ima, najavljuju se i zakoni koji treba da budu usvojeni u Skupštini, ali to nije dovoljno ako se na ovom problemu ne radi konstantno. Mediji moraju konstantno da objavljuju slike zagađenih potoka i reka, sve dok se ovakva situacije ne promeni - zaključuje Dragovićeva.
Svi Beogradske rečice prljave
- Gotovo svi manji vodeni tokovi u Beogradu i okolini su izuzetno zagađeni. Čak je i Topčiderska reka, koja je veoma uređena, takođe zagađena. Do njenog zagađenja je došlo zbog neregulisanja otpadnih voda i neizgrađene kanalizacione mreže. Veliko selski potok Slanac i Manastirski potok su takođe neuređeni i veoma zagađeni. Zbog neizgrađene kanalizacione mreže i nepostojanja kolektora za otpadne vode ni reke u prestonici dugo neće biti čiste - kaže Nada Dragović, profesor na Šumarskom fakultetu.
Najveća zagađenja
Tisa 30. januar 2000.
Beli i Svrljiški Timok 29. jun 2007.
Despotovica 4. jul 2007.
Banjska, pritoka Toplice 10, 17. i 28. jul 2007.
Toplica 21. jul 2007.
Velika Morava 22. jul 2007.
Despotovica 13. oktobar 2008.
.jpg)
