Izvor: Danas, 30.Nov.2014, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji postoji lažni sindikalni pluralizam
Beograd, Brisel - U Srbiji postoji lažni sindikalni pluralizam. To nije pluralizam, već fragmentacija.
Razdvajanje sindikata i korporativizam kose se sa interesima radnika, pošto su to sindikati pod jakim uticajem političkih partija. Put ka EU nije put u raj, već on pruža prilike i pomoći će modernizaciju i sprovođenje reformi. Integracija nije samo stvar koja se tiče odnosa između vlada. Ona se tiče i celog društva, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Danas generalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sekretarka Evropske konfederacije sindikata (EKS) Bernadet Segol.
Prema njenim rečima, da bi mogli da zastupaju socijalne interese, sami sindikati moraju da se podvrgnu reformama. „Dok god nema stabilnih i snažnih sindikata kao kompetentnih i odgovornih aktera, interesi radnika će biti ugroženi. Zakon o sindikatima ne treba da omogući dodatnu fragmentaciju, već treba da postavi jasne i realne kriterijume“, ocenjuje Segol i naglašava da upravo koherentni zakon mora da spreči rast „samoproklamovanih“ sindikata. Ona poručuje radnicima da izbegavaju sindikate koji su prosto uslužni klubovi za ostvarenje političkih ciljeva partija.
U Srbiji je nedavno donesen Zakon o radu, a sada se već najavljuje novi zakon o sindikatima kojim bi bio regulisan socijalni dijalog i štrajk. To znači da bi opet morao da se menja Zakon o radu jer on reguliše prava i obaveze u ovim domenima. Mislite li da je zapravo reč o dodatnoj kupovini vremena vlasti i izbegavanju suštinskih problema?
- Kada je reč o Zakonu o radu vlada sve veća konfuzija. Vlada je očito pokušavala i još uvek pokušava da ga progura bez odgovarajućih transparentnih konsultacija, uključujući one kojih se to očito tiče, a to su socijalni partneri. I u tom pogledu opet Savet treba da bude mesto detaljnih konsultacija, a ne da se umesto toga angažuju grupe stručnjaka odabranih iz redova simpatizera. Za sve to je, naravno, potrebno vreme i moglo bi biti od velike pomoći da se razmotre iskustva država-članica EU, naročito država istočne i centralne Evrope, Hrvatske i Slovenije.
Nakon vašeg boravka u Beogradu i primedbi da vlasti u Srbiji pre svega ne poštuju socijalni dijalog (tripartitni pregovori) mislite li da sindikati u Srbiji mogu da se izbore za bolji tretman i položaj u tom pogledu?
- Bez dobrog socijalnog dijaloga nema dobrog rukovodstva. A dobar socijalni dijalog iziskuje tripartitne institucije. To je najvažnije za zemlju u kojoj su bilateralni privredni odnosi između poslodavaca i sindikata još uvek slabi i na ledu. Vlada mora hitno da obezbedi sredstva za Socijalno-ekonomski savet da bi bio efikasan i mora da napravi mesta za socijalne partnere koji će imati ulogu u politici i izgradnji društva. To treba shvatiti kao investiciju u društveni mir iako su sukobi neizbežni u ovom teškom periodu tranzicije.
Posle relativno mirnog leta i rane jeseni u evropskim zemljama su pojačani ekonomsko-socijalni protesti. Da li mislite da su u ovim novim protestima, koji su čak delimično prelazili u nasilje, sindikati izgubili čvrstu vezu sa organizatorima i učesnicima?
- Osuđujemo nasilje i čvrsto verujemo u mirne demonstracije i miroljubiva delovanja. Ljudi koji praktikuju nasilje čine manjinu i često ni nisu članovi naših sindikata. Masovno učestvovanje u našim akcijama je generalno miroljubivo. Šteta je što pojedini mediji stavljaju akcenat na ova nasilna delovanja, a ne na zahteve i predloge sindikata.
Mislite li da ima nagoveštaja drugačijeg nastupa nezadovoljnih širom Evrope zbog toga što efekti prethodnih protesta nisu za njih bili zadovoljavajući?
- Čvrsto verujemo u demokratiju i poštovanje osnovnih prava, uključujući pravo na protest, štrajk i demonstriranje, ali nikada nećemo opravdati nasilno delovanje u cilju ispunjenja naših zahteva. Društveni nemiri su dokaz da mere štednje nisu dale rezultate i da su pogrešna i negativna rešenja, kao što je smanjenje plata i smanjenje socijalne zaštite i budžeta za socijalnu pomoć, izazvala širom rasprostranjeni bes. Definitivno je krajnje vreme da se pronađe održivo rešenje za problem sve veće stope nezaposlenosti i sve većeg siromaštva. Potreban nam je novi put, potrebne su nam investicije u održivi rast i kreiranje radnih mesta.
S obzirom na stav EKS-a da mere štednje ne mogu da doprinesu boljitku i da taj stav ni u jednoj zemlji ne dolazi do izražaja, da li će EKS i sindikati uopšte morati da pristanu na neku vrstu kompromisa?
- Mere štednje su štetne za rast i kvalitet radnih mesta, tako da u tom pogledu ne možemo praviti kompromise. Nismo usamljeni u stavu da mere štednje ne daju rezultate i da pogoršavaju situaciju - to su priznali čak i Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka!
EKS predlaže investicioni plan od dva odsto BDP-a EU tokom narednih deset godina i javne i privatne investicije na nacionalnom i evropskom nivou da bi se otvorila radna mesta i ostvario rast u održivim industrijskim granama u budućnosti. Kakvi su izgledi da se taj plan realizuje u skorije vreme?
- Novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker objavio je investicioni plan od oko 300 milijardi evra. Mi smo pozdravili tu ideju, ali smatramo da to neće biti dovoljno da se Evropa vrati na posao i da se ostvari rast. Junkerov plan je samo 12 odsto sume na koju mi apelujemo i proporcionalni odnos novih javnih finansija je previše ograničen. Zato moramo da nastavimo da se borimo za bolji i smeliji investicioni plan, stavljajući akcenat na ključne sektore, koji imaju znatan uticaj kada je reč o kvalitetu i održivosti radnih mesta. Evropa se nalazi na raskrsnici i mi nećemo odustati.
Promenili smo pristup krizi
Tvrdnje pojedinih vodećih vlada i političkih partija koje idu u prilog investicijama dokaz su da je na pomolu značajna promena politike za hvatanje u koštac s krizom. S obzirom na to da smo takvu promenu tražili pre više od godinu dana, dosta pre izbora u EU i Junkerovog plana, smatram da smo uspeli da promenimo pristup od mera štednji ka investicijama i rastu. Sada smo usredsređeni na oblikovanje takvog investicionog plana, pri čemu su nam najveći prioritet rešenja koja moraju da budu isplativa za radnike i njihove porodice, kaže Bernadet Segol.
