Izvor: Politika, 28.Mar.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji nije bilo logora za ubijanje
Beograd se mora demonizovati, to je bila vizija predsednika Tuđmana iz 1999. godine, čiji su taoci, čini se, i danas naše kolege s druge strane, rekao je juče Saša Obradović, glavni zastupnik Beograda, u završnici rasprave pred Međunarodnim sudom pravde
Od našeg specijalnog izveštača
Hag – U Srbiji nije bilo nijednog logora za ubijanje ljudi. Takve tvrdnje su neistina, rekao je juče Saša Obradović, glavni pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudom pravde, odgovarajući na optužbe koje su prošle nedelje pred ovim sudom u Hagu izneli pravni zastupnici Zagreba. Kako je naveo, najgora optužba pred sudom u Hrvatskoj sadrži tvrdnju da je na teritoriji Srbije ubijeno 12 hrvatskih ratnih zarobljenika, što je neuporedivo sa definicijama holokausta u logorima smrti kakvi su bili Aušvic u Poljskoj ili Jasenovac u Hrvatskoj.
„Ali, Srbija se mora demonizovati. To je bila vizija predsednika Tuđmana iz 1999. godine, čiji su taoci, čini se, i danas naše kolege s druge strane”, istakao je zastupnik Beograda.
Obradovićem izlaganjem glavna javna rasprava pred Sudom pravde po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid, ušla je posle mesec dana međusobne razmene argumenata u završnu fazu. Srbija će u ovoj drugoj rundi imati na raspolaganju dva dana, dok će sledeće nedelje završnu reč dobiti zastupnici Hrvatske.
Obradović je juče konstatovao da je prvi krug rasprave zaključen sa „izuzetnim rečima” hrvatskog agenta profesorke Vesne Crnić-Grotić koja je priznala da je njena zemlja za pomirenje koje mora da se zasniva na istorijskim činjenicama. Upravo za to se, kako je rekao Obradović, zalaže i Beograd, ali problem je što mnoge tvrdnje hrvatskog tima nemaju svoje uporište u činjenicama. Istorijska činjenica je, kako je rekao, i izjava bivšeg glavnog pravnog zastupnika Hrvatske Ivana Šimonovića američkim diplomatama da su vlasti u Zagrebu 1999. tužbu protiv Srbije podnele u pokušaju da „parališu predmete protiv Hrvata pred Haškim tribunalom”.
To je istorijska činjenica koju naš poštovani protivnik nije opovrgavao, ocenio je Obradović.
Zbog nedostatka dokaza hrvatski tim je, kako je rekao, „pomoć morao da potraži u izmišljenim dokumentima hrvatske policije iz vremena rata. Prema njegovim rečima, hrvatska strana optužbom na račun Srbije da još odbija da pruži informacije o dešavanjima u tim navodnim logorima ustvari pruža sebi alibi za nepostojanje ozbiljnih dokaza za svoje optužbe. Hrvatska je u ovom procesu, kako je ocenio, morala da demonizuje Srbe i njihovu politiku iz devedesetih godina i da preuveliča optužbe o pojedinačnim zločinima.
Govoreći o fabrikovanim izveštajima hrvatske policije, o kojima je, podsetimo, srpska strana opširno govorila kada je iznosila protivtužbu, Obradović je rekao da oni ne bi bili prihvaćeni ni na jednom sudu, pa ni u samoj Hrvatskoj. Da je te izjave prihvatio Haški tribunal, kao što tvrdi hrvatska strana, njeni advokati bi se sigurno pozvali na tu činjenicu.
„Gde su izjave svedoka u kojima se kaže da će sve ustaše biti ubijene ili da je srpskim jedinicama naređeno da pobiju i pokolju svako živo biće hrvatskog porekla? Ne možemo naći takve izjave svedoka pred tribunalom”, naglasio je Obradović.
Srpska strane je, kako je rekao Obradović, pred ovim sudom demonizovana na različite načine, između ostalog i tvrdnjom da su tokom operacije „Oluja”, u leto 1995. godine, Srbe najčešće ubijali Srbi, dok je hrvatska počinila samo pojedinačne zločine. Kao primer demonizacije Obradović je naveo i slučaj sa svedočenjem Žarka Puhovskog, nekadašnjeg predsednika Hrvatskog helsinškog komiteta, pred Haškim tribunalom. Pred Sudom pravde hrvatski advokati su tvrdili da je predstavnik Hrvatskog helsinškog odbora svedočeći na suđenju Anti Gotovini rekao da su sto srpskih civila koji su bežali u sektoru Sever pregazili srpski tenkovi. Obradović je, međutim, juče citirao originalnu izjavu Puhovskog pred Haškim tribunalom iz koje se vidi da on nije potvrdio taj podatak. Naime, Puhovski je rekao da ništa sa sigurnošću ne može da kaže, te da je video neki podatak o 82 srpska civila i to u izveštaju Helsinškog odbora RS.
„Originalna informacija dolazi od Helsinškog odbora ili Republike Srpske ili Srbije (organizacije koju predvodi gospođa Sonja Biserko). Puhovski nije potvrdio tu informaciju kao tačnu niti je ikada Haški tribunal došao do podatka o tome. Zato ovaj sud zaslužuje izvinjenje podnosioca zahteva za ovaj netačan i očigledno obmanjujući podatak”, rekao je Obradović.
Kao primer preterivanja hrvatskog pravnog tima, Obradović je citirao i tvrdnje zastupnika Hrvatske da su srpske snage tražile, identifikovale i likvidirale hrvatske civile samo zato što su Hrvati i da su Hrvati izgladnjivani, prebijani, vešani, bodeni, unakaženi, kastrirani i sekirama sečeni do smrti – samo zato što su Hrvati.
„Da li je tako stvarno bilo? Koliko ih je obešeno, unakaženo, kastrirano? Ova vrsta retoričkog preterivanja zamagljuje stvarne patnje mnogih pojedinačnih žrtava rata, Hrvata i Srba, onih koji su nužno zaboravljeni u ovoj lažnoj priči o genocidu”, naznačio je Obradović.
Kada, pak, Srbija ponudi nešto drugačije viđenje događaja iz devedesetih, onda se Beograd optužuje za istorijski revizionizam, manipulaciju činjenicama ili lažnu istorijsku priču.
„Akokažemo nešto što im odgovara, odmah kažu to je priznanje. Kao da smo u dečjoj igri, a ne pred glavnim sudskim organom UN. Kakvu igru igra Hrvatska?”, zapitao je Obradović, uz konstataciju da hrvatska strana ima veoma inventivan pristup Konvenciji o genocidu, koji bi ukoliko bude prihvaćen doveo do toga da mnoge države pokucaju na vrata veštih advokata.
Zastupnik Beograda Vejn Džordaš tokom svog izlaganja najviše se bavio dokazivanjem da optužnice i presude Haškog tribunala umnogome ne potkrepljuju hrvatsku tužbu. Naprotiv, u dosta slučajeva, one idu u prilog Beogradu. On se, između ostalog, pozvao na oslobađajuće presude Stanišiću i Simatoviću, u kojima je konstatovano da su se oni ponašali poštujući zakonite vojne ciljeve.
U jučerašnjem nastavku rasprave advokati Srbije nastavili su da se bave dokazivanjem da Beograd ne može biti odgovoran za zločine počinjene pre nastanka Srbije, 27. aprila 1992. godine. Podsetimo, sud tek treba da odluči da li je nadležan da kvalifikuje zločine koji su se desili pre 1992. godine, a na kojima je uglavnom i temeljena hrvatska tužba. Uz opasku da je Srbija potpuno ubeđena da u Hrvatskoj nije bilo genocida, nemački profesor Andreas Cimerman je rekao da ipak pre odlučivanja o tome, MSP mora da utvrdi da li je uopšte nadležan za tužbu. On je ponovio stav Beograda da vlasti u Srbiji ne mogu biti odgovorne za zločine pre 1992. godine, jer JNA i paravojske, glavni počinioci po tužbi Hrvatske, 1991. nisu bile pod njihovom komandom i kontrolom, već pod nadležnošću saveznih organa SFRJ. Na argument Hrvatske da se zvanični Beograd i pre osnivanja SRJ proglasio pravnim naslednikom SFRJ koji prihvata sve međunarodne obaveze, proizašle i iz Konvencije o genocidu, Cimerman je uzvratio da su se vlasti u Zagrebu tada protivile tom „kontinuitetu” između SFRJ i SRJ, insistirajući na „diskontinuitetu” i blokirajući pristup Beograda međunarodnim organizacijama i konvencijama.
Jelena Cerovina
objavljeno: 28.03.2014.
