Izvor: Večernje novosti, 11.Jul.2014, 23:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji nam svako kaže “dobar dan“

I ostarelo selo može da izgleda kao ceo svet. Najudaljenije pirotsko selo Dojkinci, ovih dana je svet u malom. Vremešni gorštaci u ovom mestu ukleštenom između Arbinja i okolnih visova u kanjonu Visočice, na nekih 45 kilometara od grada, mudro kažu da su sada kao Ujedinjene nacije, a evo i zašto.- Do pre nekoliko dana prosečno smo bili stari 60 i više godina. Onda je počela da pristiže studentarija i sada smo, opet u proseku, bar desetak godina mlađi. Kamo sreće da je tako tokom čitave >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godine. Selo je lepo, ali badava, kad mora da dođe neko sa strane da mu se zaraduje - priča Jovan Živković, koji je prevalio sedamdesetu.Pedesetak studenata iz 13 zemalja, koje su ovde doveli Turistička organizacija Pirot i Udruženje „E-publika“, u svom kampu bavi se ekologijom, uči životu u skladu sa prirodom, ali istovremeno razmenjuje međusobna iskustva iz država iz kojih su došli. Akademci su odlučili da narednih dana i ponešto i konkretno urade: za početak, ofarbaće kako kažu, seoski most. Nemaju problema oko sporazumevanja, jer gotovo svi savršeno barataju engleskim jezikom. Meštanima je najzanimljiviji Jamajkanac Majkl Harison iz Kingstona.- Čitavog života sam bio okružen plavetnilom okeana, a ovoliko zelenila na jednom mestu nikada nisam video. Nisam verovao da postoje ovolike šume na jednom mestu i da ovde život toliko odudara od grada. Kao da je neki svet za sebe. Očaran sam prirodom, ali i time što se na svakom mestu može popiti kvalitetna planinska voda bez ikakve obrade. Prvu put u životu sam pio vodu iz potoka - priča ovaj gost Dojkinčana. U početku mu je bilo pomalo čudno i to što su ga seoskim sokacima pozdravljali sa „dobar dan“ svi, i mladi i stari. Kasnije mu je neko objasnio da je to ovde običaj, a njemu se to dopalo.SA SVIH STRANA NA kampu u Dojkincima trenuto učestvuju studenti iz Srbije, sa Islanda, iz Brazila, Italije, Irske, Amerike, Engleske, Republike Srpske i mnogih drugih zemalja. Pre tri godine, grupa studenata iz Evrope i Amerike je, u okolini sela Kamenica i Senokos, čistila takozvano invazivno bilje, odnosno korovske biljke koje su prekrile nekadašnje pašnjake.Amerikanac Jusuf Rusev, koji je do sada u nekoliko navrata bio na bugarskoj strani Stare planine, kaže da su ovde pejzaži idealni i da se nije prevario kada je sa sobom poneo štafelaj. Svaki slobodan trenutak koristi za slikanje, dok Irina Miljavina iz Rusije i njen sunarodnik Jurij ne kriju svoje oduševljenje staroplaninskom kuhinjom.- Ovde je hrana vrlo kvalitetna: nema konzervansa, nema hemikalija, niti plastike. Sve što se ubere je besprekorno čisto, a ljudi me po običajima i jeziku podsećaju na moju postojbinu. Na trenutak pomislim da sam u nekom ruskom selu. Naročito kada čujem zvona sa seoske crkve - iskrena je ova studentkinja svetske književnosti.Studenti su inače, pomalo iznenađeni i načinom na koji meštani provode večeri. Glavna „institucija“, kraj koje se svake večeri okupljaju, jeste seoska prodavnica ispred koje se raspravlja o fudbalu, politici i drugim belosvetskim temama. Naravno, uz pivo iz frižidera i konzervu mesnog nareska, ili srpske kobasice.Na taj način je Brazilac Romero uspeo da pridobije navijače za svoju reprezentaciju koja se nadmeće na Svetskom fudbalskom prvenstvu. Tamnoputi gost se zbližio sa Dojkinčanima, kao da je ovde odrastao.Kamp traje do 15. jula, a u međuvremenu će početi još jedan studentski kamp na drugoj strani planine, u selu Temska. Stranih studenata ima i na dimitrovgradskoj strani planine u selu Kamenica, gde je petnaestak studenata poljoprovrede iz Ciriha, proteklih dana, na farmi kod Sergeja Ivanova, sticalo znanja iz organske proizvodnje. Bilo kako, strani akademci sve češće pohode „staru srpsku lepoticu“, kojom su oduševljeni.

Nastavak na Večernje novosti...