Izvor: Vesti-online.com, 25.Dec.2012, 04:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji je i smrt skupa

Prema Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu za 2012, predstavljenom u maju ove godine u Evropskom parlamentu u Briselu, Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu medicinske zaštite.

Razmatrana su prava pacijenata, vreme čekanja na lečenje, ishod lečenja, opseg pruženih usluga i farmaceutska sredstva. Imajući u vidu ove podatke, nije čudo što se ljudi iz dijaspore, koji penzionerske dane provode u otadžbini, i dalje koriste lekarske usluge u inostranstvu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Kažu da zdravstvene usluge u svetu i Srbiji ne mogu da se uporede, počevši od ljubaznosti lekara do tehnološke opremljenosti klinika.

Čedomir Milosavljević iz Vitoševca kod Žabara sa suprugom Dragicom u Pariz otišao daleke 1969. godine. Iako su se vratili u zavičaj, njih dvoje se nisu odjavili iz Francuske. Pošto je u Srbiji devet godina radio kao taksista, Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja predao je dokumentaciju čim se penzionisao. Međutim, oni neće da mu priznaju taj radni staž jer je radio i u Francuskoj. A da bi dobio zdravstvenu knjižicu, potrebna mu je radna knjižica, koju ovde ne može da dobije. Rekli su mu da bi morao da se odjavi iz Francuske, a on to ne želi jer ima njihovo državljanstvo.

- I šta bih mogao s tom knjižicom? Jedino ne bih plaćao participaciju kod lekara opšte prakse. A sve lekove bih morao da kupujem. Osoblje koje radi na šalterima je veoma neljubazno. Jednom su mi rekli kako mi iz inostranstva hoćemo da se lečimo u Srbiji džabe. To što su mi kazali nije lepo. Ne pada mi na pamet da napustim mog stalnog lekara u Francuskoj u koga imam poverenje. Tamo ništa ne plaćam, ni bolnicu, ni lekove, ni preglede. Kada bih se, ne daj bože, razboleo od neke ozbiljnije bolesti, lečio bih se u Francuskoj. U Srbiji je i smrt skupa - priča Čedomir za "Vesti".

Nikola Magaranović iz Beljajke kod Ćuprije kaže da je ostao živ zahvaljujući švajcarskim lekarima i veruje da bi odavno bio mrtav da mu se nesreća dogodila u Srbiji.

- Doživeo sam tešku povredu na radnom mestu. Na mene je pala cev od pet metara dok sam bio u kanalu. Udarila me je u glavu i odmah sam pao. Nedelju dana sam bio u komi. Kada sam došao sebi, sestre su neprestano bile oko mene, pitale me kako sam i treba li mi nešto. Da mi se to dogodilo u Srbiji, ne verujem da bih preživeo - priča Nikola.

Magaranović dodaje da je tamo plaćao socijalno, ali šta god da mu je trebalo, plaćala je zdravstvena kasa. U Srbiji sve uredno plaća, a opet mora da kupi lek.

- Eto, sada ne mogu na recept da dobijem lek za dijabetes, ima ga u privatnim i državnim apotekama, ali samo za novac. A tamo sam ga dobijao besplatno. Osim toga, lekari i sestre su mnogo ljubazniji nego kod nas - dodaje Nikola.

I Biserka Radojević iz Ćuprije, koja je radila u Americi i Kanadi, deli njegovo mišljenje.

- Naše i njihovo zdravstvo su nebo i zemlja! Mnogo su ljubazniji, poštuju pacijente, naročito starije, a za svakog bolesnika angažuje se jedna sestra. Jedino su metiljavi u hitnoj službi. Možeš da umreš dok čekaš. Ali, što se tiče lekova, operacija, sve plaća osiguranje. Čak i transplantacije i druge velike operacije. Što se tiče opremljenosti i higijene, njihove bolnice su bez premca - kaže Biserka, koja svakog proleća odlazi u Kanadu.

Biserka Radojević kaže da je bila oduševljena tretmanom koji je njena kćerka Lidija imala u kanadskoj bolnici dok se porađala.

- Ništa nije morala da kupuje. Imala je kraljevski tretman. Kod nas moraš da nosiš sve. Čak i uloške! A najgore je što je javna tajna da trudnice u Srbiji moraju da plate lekara da bih ih porodio. Moj drug Boca je u Kanadi operisao srce nakon infarkta. Ne mogu da vam objasnim kakve je uslove imao u bolnici. Da je ovde operisan, sigurno bi dosad umro - ocenjuje Biserka za naš list.

Nastavak na Vesti-online.com...