Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jun.2009, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji i dalje 100.000 izbeglica

BEOGRAD - Više od decenije nakon završetka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije u Srbiji se još nalazi 97.000 izbeglica i nešto više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, saopšteno je danas povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica.

Pomoć za 26 opština

Danijela Popović Roko je rekla da je iz sredstava tog komesarijata izdvojeno 80 miliona dinara kao pomoć za 26 opština u Srbiji koje su izradile i usvojile akcione planove za pomoć izbeglim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << licima i u cilju poboljšanja uslova života interno raseljenih lica. "Ovim sredstvima obezbediće se oko 120 paketa građevinskih materijala u ovih 26 opština", precizirala je Popović Roko.

Na konferenciji za novinare Grupe 484, predstavnica Komesarijata za izbeglice Danijela Popović-Roko podsetila je da je UNHCR u drugoj polovini prošle godine Srbiju svrstao među pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom čije rešavanje zahteva zajedničku akciju.

U Bosni bolji uslovi za povratak

Ona je rekla da je broj interno raseljenih sada značajno veći od broja izbeglih jer je u proteklom periodu oko 250.000 izbeglica dobilo državljanstvo Srbije ili se vratilo u svoje domove.

Srbija pati od dugotrajne izbegličke krize

Danijela Popović Roko je ukazala da je visoki komesarijat UN 2008. godine proglasio Srbiju za zemlju sa dugotrajnom izbegličkom krizom. "To ne znači samo da u Srbiji živi veliki broj izbeglica, nego da taj problem u našoj zemlji postoji više od 17 godina", dodala je Popović Roko.

Ona je naglasila da oko 75 odsto izbeglica koja se nalaze u Srbiji jesu lica koja su izbegla iz Hrvatske, jer se u tu zemlju vratilo samo 18 posto, dok se u Bosnu i Hercegovinu vratilo oko 34 odsto izbeglih.

Predstavnica Komesarijata je rekla da je broj povratnika u BiH značajno veći nego u Hrvatsku jer su u Bosni omogućeni mnogo bolji uslovi za povratak a vraćena su i mnoga imovinska prava. Popović-Roko je ukazala da postoji i najugroženija populacija "interno-interno" raseljenih, odnosno oko 200.000 ljudi koji su isterani iz svojih domova ali koji nikada nisu napustili Kosovo i Metohiju, odnosno onih koji su prešli u druge srpske sredine u toj pokrajini.

Miodrag Šresta, predstavnik "Grupe 484" koja se bavi problemom izbeglih i raseljenih, ocenio je da su Komesarijat i Vlada Srbije učinili dosta da se reši problem te populacije ali da i dalje postoje problemi, pre svega kod interno raseljenih koji nemaju mogućnosti da se integrišu u svojim novim sredinama jer vlast insistira na njihovom povratku.

Balkanu ne trebaju da drugi rešavaju probleme

Šef predstavništva UNHCR za Srbiju Lenart Kotsalainen ocenio je da je problem izbeglih i raseljenih značajno ublažen na prostorima Balkana ali da i dalje treba da se obraća pažnja na rešavanje socio-ekonomskih pitanja koje ima ta populacija.

On je rekao da vlade država na Balkanu treba da nastave da rešavaju ta pitanja i da prestanu da očekuju da sve probleme reši međunarodna zajednica.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad posebno je zahvalio medijima u Srbiji zbog interesovanja koje pokazuju za rešavanje izbegličkih problema i ocenio da je pažnja javnosti izuzetno bitna za saniranje posledica ratnih sukoba.

Urstad je naglasio da će međunarodna zajednica nastaviti da pomaže u rešavanju tih problema jer se radi o moralnoj i ljudskoj obavezi, ali je apelovao na države u regionu da nastave sa normalizacijom odnosa kako bi se stvorili bolji uslovi za povratak izbeglih i raseljenih.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...