Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Nov.2011, 17:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji deluje 16.000 nevladinih organizacija

NOVI SAD -

U Srbiji je registrovano gotovo 16 hiljada nevladinih organizacija, a najviše ih je u Vojvodini, pokazala su prva istraživanja o nevladinim organizacijama nakon usvajanja Zakona o udruženjima. Većina se bavi socijalnim uslugama, kulturom, medijima i ekologijom, a najveće budžete imaju starije organizacije.

Na osnovu istraživanja koje su sprovele Građanske inicijative, napravljen je jedinstveni registar udruženja koji se sastoji od 15 hiljada 600 nevladinih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << organizacija u zemlji, od čega je čak 37 odsto u Vojvodini. Tim istraživanjem pobijena je predrasuda o tome da se udruženja civilnog sektora najvećim delom finansiraju od stranih donacija, kaže zamenica izvršnog direktora Građanskih inicijativa Dubravka Velat.

"Velike budžete imaju što starije organizacije, što su mladje manji su im i budžeti, i drugo ispostavilo se da veliki broj organizacija, čak 50 odsto svog budžeta ostvaruje kroz pružanje usluga za šta imaju javna ovlašćenja, potom od članarina i potom i država kao veliki izvor prihoda, posebno lokalna samouprava", rekla je ona za RTV.

"Moderna demokratska društva ne mogu bez nevladinog sektora," smatra profesor sociologije na novosadskom Filozofskom fakultetu Božo Milošević. Međutim, kako kaže, potreban je odgovorniji odnos države posebno prema organizacijama koje finansira.

"Mislim da ovaj haos koji vlada na tom terenu zahteva jedan odgovorniji odnos države, posebno prema onim organizacijama koje ona finansira, razna udruženja iza kojih stoji država, kao i odgovorniji odnos prema etičkom kodeksu delovanja ove druge oraganizacije gde država ima gotovo nikakav uticaj, a pogotovo prema organizacijama koje za sebe kažu da su nepolitičke, nevladine, neprofitne, a ustvari su sve pomalo od toga", dodaje on.

"Istraživanje je pokazalo da civilni sektor bolje sarađuje sa institucijama na lokalnom, nego na državnom nivou. Ipak, formiranjem vladine kancelarije za saradnju s civilnim društvom napravljen je pomak," kaže direktorka kancelarije Ivana Ćirković.

"Civilno društvo ocenjuje saradnju sa vladinim institucijama trojkom, u rasponu od 1 do 5 i mnogo bolje ocenjuje saradnju sa lokalnom samoupravom, što je praktično i vrlo dobro mesto, jer je to, čini mi se, mesto za suštinsku intervenciju, odnosno za aktivno učešće građana i građanki, odnosno njihovih udruženih oblika na lokalu. Praktično, čini mi se da se prati nekakav pomak, mnogo je bolje nego što je bilo", zaključuje ona.

Istraživanje će biti osnova za razradu Strategije razvoja civilnog društva, na kojoj će s predstavnicima civilnog sektora raditi Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...