Izvor: Politika, 24.Jun.2014, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 76.000 samohranih očeva
Prosečan muškarac više se bavi baštovanstvom i kućnim ljubimcima nego decom
Nije lako biti otac i balansirati između zahteva posla i porodice, konstatuje se u najnovijem izveštaju Bele kuće u kome se skreće pažnja na činjenicu da sedam odsto porodica sa decom čine samohrani očevi. U ovom izveštaju takođe se naglašava da je otac „glavni roditelj“ svakom petom detetu mlađem od pet godina čija je mama zaposlena. Tata je, naime, taj koji se stara o fizičkoj i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mentalnoj dobrobiti deteta, bez obzira na to da li je zaposlen.
Stručnjaci Bele kuće ističu da se u poslednjih 25 godina udvostručio broj očeva koji ostaju kući sa decom dok mama radi, kao i da je trostruko veći broj samohranih očeva, od kojih većina spada u kategoriju zaposlenih roditelja.
Očevi danas provode najmanje sat vremena više u domaćinskim poslovima nego 1965. godine. Podaci govore da je procenat očeva koji pomažu deci u izradi domaćih zadataka porastao sa 58 odsto, koliko je iznosio 2002. godine, na 62 procenta, koliko je iznosio 2010. godine. Procenat očeva koji čitaju svojim mališanima porastao je za deset odsto i sada iznosi 65 odsto, a procenat očeva koji kupaju svoju decu i presvlače im pelene porastao je sa 82 na čak 95 odsto.
„Međutim, sa porastom broja očeva koji postaju posvećeniji porodici raste i broj onih kojima teško polazi sa rukom da usklade zahteve porodice i posla – podaci govore da čak 30 odsto očeva, odnosno majki, nema plaćeno porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta“, konstatuje se u izveštaju Bele kuće.
Podaci izvedeni iz brojnih istraživanja u našoj zemlji govore da je briga o deci i domaćinstvu i dalje ženskog pola, a da teret samohranog roditeljstva nosi svega 76.435 očeva u našoj zemlji, u poređenju sa gotovo 300.000 majki u Srbiji.
Analizirajući podelu poslova u prosečnom srpskom domaćinstvu, u studiji pod nazivom „Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakodnevni život“, sociolog i naučna savetnica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, ističe da žene provode dva puta više vremena od muškaraca u aktivnostima gajenja dece, čak 4,3 puta više vremena posvećuju kućnim poslovima i 2,7 puta više neguju stare, bolesne i decu.
Podaci iz studije „Korišćenje slobodnog vremena u Republici Srbiji 2010–1011. godine“ Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je najvećem broju žena glavna aktivnost briga o detetu na koje one u proseku potroše dva sata i 17 minuta dnevno. Zanimljivost izvedena iz ovog istraživanja glasi da se naši muškarci više bave baštovanstvom i kućnim ljubimcima (dva sata i tri minuta) nego decom – jedan sat i 33 minuta. I dok se žene uglavnom bave čuvanjem, hranjenjem, oblačenjem, podučavanjem i igrom sa detetom, muškarci se sa mališanima uglavnom – igraju. Naime, njihovo roditeljstvo uglavnom se svodi na sport, hobi i gledanje televizije. Ova studija takođe je pokazala da žene u tzv. neplaćenim poslovima u proseku provedu skoro pet sati dnevno, a muškarci – malo više od dva sata. Osim toga, žene donose većinu odluka koje se tiču (svako)dnevnog života porodice – one su te koje svaki dan odlučuju šta će deca obući za vrtić ili za školu, šta će se kuvati i kako će se provoditi slobodno vreme.
„Kada mi radimo predbračno savetovalište i pitamo parove kako će se dogovarati oko kupovine kuće, odnosno stana i automobila, budući supružnici obično odgovaraju da će zajedno donositi takve odluke. I zaista, u bračnom životu partneri najčešće zajedno donose odluke o „krupnim“ stvarima. Ali, kada je u pitanju organizacija svakodnevnog života, žena je ta koja drži „dirigentsku palicu“. Zbog toga izreka „Kada tata nije srećan, nikog nije briga. Ali, kada je mama nesrećna – svi su nesrećni“ ima puno psihološko opravdanje, jer je žena ta koja kreira atmosferu u domu i to kroz odnos sa decom i sa suprugom. Prosečan muškarac će svim argumentima braniti tezu da je on glava porodice, ali će velikodušno prepustiti ženi brigu o svim zajedničkim „stvarima“ u porodici – kao što su deca i domaćinstvo jer mu je tako lakše, ističe Nebojša Savić, predsednik i osnivač Udruženja za očuvanje i razvoj porodice „Brak i porodica“
Naš sagovornik dodaje da muškarci imaju inicijativu u rešavanju krupnih stvari – njima je bitno gde će porodica živeti, jer smatraju da su oni ti koji moraju da obezbede porodici adekvatan „krov nad glavom“. Takođe, muškarac je taj koji na sebe preuzima brigu i organizaciju oko sređivanja i adaptacije životnog prostora. Ako domaćinstvo ima jedan automobil, muškarac je taj koji odlučuje koje će vozilo biti parkirano u garaži. Kada je u pitanju kupovina četvorotočkaša ili tehničkih uređaja, on će se pre posavetovati sa prijateljem nego sa ženom.
Muškarac će se sa ženom dogovoriti oko izbora odredišta za letovanje ili zimovanje, a ostatak svakodnevnih odluka pripadnik jačeg pola velikodušno će prepustiti – ženi.
Katarina Đorđević
objavljeno: 24.06.2014.
