Izvor: Southeast European Times, 26.Mar.2011, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Skoplju otvoren Memorijalni centar Holokausta

Preko 7.000 Jevreja iz Makedonije izgubilo je život u Treblinki. Novi objekat pruža moćan dokaz potrebe za tolerancijom.

25/03/2011

Miško Taleski za Southeast European Times iz Skoplja – 25.3.2011.

Nedavno otvoreni Memorijalni centar Holokausta u Skoplju je impresivna građevina, koja se nalazi u nekadašnjem jevrejskom kraju. To je četvrti takav memorijalni centar u svetu posvećen žrtvama Holokausta, posle onih u Jerusalimu, Berlinu i Vašingtonu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
U martu 1943, bugarska vojska i policija oterale su Jevreje iz Skoplja, Bitolja i Štipa u logor i onda ih deportovale u Treblinku. Bugarska, saveznik nacista, potpisala je ugovor o istrebljenju Jevreja pod njenom upravom. Oko 98 odsto jevrejskog stanovništva u Makedoniji je ubijeno.

Prema rečima Ljiljane Mizrahi, predsednice Fonda Holokausta Jevreja iz Makedonije, detaljna istraga sudbine žrtava Holokausta počela je 2001. godine. Nijedna žrtva nije preživela, rekla je ona za SETimes.

„Neka ovaj desetogodišnji projekat, u kojem učestvuju svi građani Makedonije, postane stub suživota, pokazatelj vrednosti i podsetnik da konačna rešenja ne postoje. Memorijalni centar ... se poverava budućim generacijama, da se sećaju i da nikada ne zaborave”, rekla je Mizrahi.

U izjavi za SETimes, makedonski predsednik Đorđe Ivanov rekao je da je Holokaust tragedija za celokupno čovečanstvo, koju su počinili oni koji su se odrekli čovečanstva.

„Da li neko može da uskrati drugima pravo na postojanje? To je izražavanje straha i duboke netolerancije prema onima koji su drugačiji. Danas još ima nekih koji negiraju pravo Izraela da postoji kao država“, rekao je Ivanov.

Maksud Ali je bivši član Izvršnog odbora Memorijalnog fonda Holokausta. Član turske etničke zajednice u Makedoniji, on je rekao da su centar i njegov muzej važni za promovisanje različitosti i tolerancije.

„Ako su moji preci prihvatili jevrejski narod pre 500 godina sa svim njegovim etničkim i verskim karakteristikama, moderna Turska će nesumnjivo učiniti isto“, rekao je Ali za SETimes. „Ovaj događaj [otvaranje Muzeja Holokausta] može samo pozitivno da utiče na međuetničke odnose u Makedoniji.“

Poruka koju upućuje memorijalni centar prelazi granice Makedonije, izjavio je turski počasni generalni konzul u Makedoniji Omer Sulejman za SETimes.

„Gest koji je Makedonija napravila otvaranjem muzeja takođe nosi važnu poruku poštovanja i jedinstva svih nacionalnosti i naroda u regionu i šire“, rekao je on.

Svečano otvaranje muzeja 10. marta počelo je tako što su zvaničnici uneli tri urne sa pepelom 7.144 makedonskih Jevreja ubijenih u Treblinki. Najviši lideri Makedonije, njen diplomatski kor i predsednici Albanije i Crne Gore -- Bamir Topi i Filip Vujanović -- prisustvovali su tom važnom događaju.

Takođe je došao potpredsednik vlade Izraela Moše Jalon. On je pohvalio Makedoniju zato što je među prvim zemljama koje su dovršile povratak jevrejske imovine i govorio je o izazovima koji predstoje.

„Fanatična ideologija ne može da se zaustavi indiferentnošću“, rekao je on. „Zapad mora da nauči lekcije prošlosti i pokaže odlučnost u vezi sa savremenim izazovima.“

Samuel Sadikario, vodeći jevrejski intelektualac u Makedoniji, koji je prisustvovao svečanosti, izjavio je za SETimes da svet mora da ostane na oprezu u pogledu opasnosti od genocida.

„Jedan od naših ciljeva je da ne dozvolimo da se tako zao čin kao što je bio Holokaust ponovo desi, mada sam danas zabrinut da postoje sofisticirani pokušaji da se on ponovi protiv drugih naroda. Makedonsko-izraelski politički odnosi do sada su bili odlični i nadam se da će ovaj [pozitivan događaj] podstaći ekonomske odnose koji su ostali malo po strani“, rekao je Sadikario, dobitnik makedonske državne nagrade „Majka Tereza“.

Nastavak na Southeast European Times...