Izvor: Blic, 07.Avg.2011, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Senjskom Rudniku kolevka srpske industrije
Teško da bi prosečan stanovnik Srbije umeo da odgovori na pitanje: “Gde je kolevka industrije u Srbiji?”, pa makar tačan odgovor nosio i milion evra! Zato odmah da kažemo: Senjski Rudnik.
U opštini Despotovac u istočnoj Srbiji, udaljen 150 km od Beograda, okružen planinama i brdima obraslim bukovom, hrastovom i borovom šumom, između planinskih reka, Senjski Rudnik je najstariji aktivni rudnik uglja kod nas.
U 2008. godini obuhvaćen je projektom "Integralna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obnova kulturnog nasleđa jugoistočne Evrope”, u kojem su, među 26 lokaliteta na Balkanu, još dva iz Srbije - manastir Bođani u Baču u Feliks Romulijana u Gamzigradu. Iz fondova Evropske unije biće izdvojeno 1,5 miliona evra za očuvanje rudnika i njegovo pretvaranje u grad muzej i centar industrijskog nasleđa.
Kompleks koji će ovim projektom biti zaštićen sastoji se iz "Aleksandrovog potkopa”, najstarijeg rudarskog okna izgrađenog 1853. godine, nazvanog po tadašnjem vladaru knezu Aleksandru Karađorđeviću, i pomoćnih zgrada - upravne (sagrađena 1860), radionice i kovačnice (1922) i centralnog magacina (1930), u kome se danas nalazi zgrada Muzeja ugljarstva.
Napuštena zgrada bolnice biće pretvorena u hotel sa oko 30 soba, a zgrada bivšeg Doma kulture, u kojoj su se dešavali svi važni događaji u istoriji rudarstva, biće pretvoren u centar za umetnike.
Celo ovo mesto po više osnova je za Riplijevu rubriku "Veovali ili ne”. Kao prvo: u njemu se još kopa ugalj iz okna otvorenog 1898. godine, što ga čini našim najsatrijim aktivnim rudnikom uglja. Tu je i parna mašina za pokretanje liftova kojima se svakodnevno rudari u tri smene spuštaju 150 metara u unutrašnjost zemlje, koja radi bez prekida 135 godina!
Miroslav Nikolić, kustos Muzeja ugljarstva i zaljubljenik u Rudnik, inicijator projekta koji je podražala EU, kaže da je ova parnjača sagrađena u austrougarskoj fabrici "Jožef Kreši” u Gracu 1872. Do 1922. godine bila je instalirana u rudniku Vrdnik na Fruškoj gori, a onda je prebačena u Senjski rudnik. Ogromni zupčanici na koje su namotane sajle smešteni su u posebnoj prostoriji na površini rudnika, a zupci na zupčanicima - što je još jedna osobenost ovog postrojenja - od drveta su i izrađuju se u rudničkoj radionici.
Dragan Janjić, rudar, kaže da on i kamarati imaju potpuno povrenje u "staru parnjaču”:
- Radimo 365 dana u godini, u tri smene, i svi se vozimo ovom starom mašinom. Nikad nas nije izneverila...
- U Senjskom rudniku sada živi oko 450 stanovnika, a šezdesetih godina prošlog ovde je živelo više od 1.500 ljudi - kaže Miroslav Nikolić, poznatiji u resavskom kraju kao Mića Lepi, i dodaje da je naselje imalo železničku stanicu, dve bolnice, od kojih je jedna po opremljenosti hirurgije bila odmah iza VMA, a radile su i termoelektrana, štamparija, bioskop i pomenuti Dom kulture.
U godinama nakon Drugog svetskog rata, radom Doma kulture rukovodio je Darko Kraljić, kompozitor rođen u Zagrebu, autor mnogih hitova među kojima su najpoznatiji "Zvižduk u osam” i "Devojko mala”. U Senjskom rudniku komponovao je diksilend "Ej, momci mladi, šta da se radi...”.
Na rastojanju od nekoliko desetina kilometara nalaze se Resavska pećina, vodopad Lisine i manastiri Manasija i Ravanica, već sada standardna odredišta đačkih ekskurzija. Muzejski kompleks Senjski Rudnik svakako će imati brojnu publiku. Treba ga samo završiti.
Jedinstvena postavka
Stalna postavka Muzeja ugljarstva sastavljena je od zbirki antičkog i srednjovekovnog kopačkog alata, rudarskih lampi, mernih jamskih instrumenata, alata za rudarsko bušenje, maketa i modela, rudarskih mašina za otkopavanje uglja, prostog ručnog kopačkog alata, rudarskih uniformi i kostima, ordenja i medalja, buradi za vodu, rudarsko-geoloških karti, fotografija, arhivske građe, umetničkih dela i etnološke zbirke.
Muzej je jedinstven u jugoistočnoj Evropi.
Povezane vesti: Srpska Vlada četiri puta pokušala da prevari Brisel S krijumčarima u EU Ešton: Veoma sam zadovoljna prosleđivanjem kandidature Teral: Verujem u evropsku perspektivu Srbije Simić: Srbija treba da se konsultuje sa EU
