Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2017, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U SANU počeo naučni skup posvećen Stojanu Novakoviću
Dvodnevni naučni skup "Stojan Novaković - 175 godina od rođenja", sa međunarodnim učešćem, posvećen jednom od najznačajnijih srpskih državnika, političara, diplomata i naučnika krajem 19. i na početku 20 veka, počeo je danas u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.
Predsednik Organizacionog odbora skupa, akademik Mihailo Vojvodić ukazao je na ogromnu ulogu Stojana Novakovića u kulturnom uzdizanju srpskog naroda, tumačenju njegovog jezika, utvrđivanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njegove prošlosti, u obrazovanju i oblikovanju njegovog društvenog bića, predočavanju budućnosti.
"S obzirom na to da je vreme pokazalo neprolaznost rezultata koje nam je Novaković ostavio i da nova istraživanja, u prvom redu arhivska, i nova tumačenja potvrđuju osnovanost podsećanja na ovu veliku ličnost. Taj cilj ima i današnji skup u povodu 175 godina od Novakovićevog rođenja", istakao je Vojvodić na otvaranju skupa.
On je podsetio da je Novaković bio u prvoj grupi primljenih članova Srpske kraljevske akademije, a od 1906. do smrti 1915. godine bio je njen predsednik.
Vojvodić je rekao da je Novakovićev rad bio ugrađen u modernizaciju srpske države druge polovine 19. i početka 20. veka i u utvrđivanje njenog mesta u odnosima evropskih država.
Vojvodić je skrenuo pažnju na Novakovićevu ideji o oslobođenju i ujedinjenju svih delova srpskog naroda, čija sudbina ga je i opredelila da uđe u politiku i utiče na tadašnja kretanja.
Novaković, kako kaže Vojvodić, u poslednjim godinama života, verujući da će jednog dana biti zadovoljena istorijska prava srpskog naroda na oslobođenje i ujedinjenje, bez obzira da li će se to postići mirnim putem ili oružjem, nije skrivao želju da budućnost tog naroda bude sasvim usklađena sa tokovima evropskog razvoja.
"Čvrsto uveren da bi se iz prošlosti moralo naučiti kojim pravcem treba ići, on je do kraja života ostao veliki privrženik ideje o tome da srpski narod ima da sledi uzore razvijenih evropskih naroda pa i onda kada srpsko pitanje bude rešeno", rekao je Vojvodić.
On je podsetio i na jednu od poslednjih Novakovićevih poruka: "Moramo gledati prošlost, samo da bi razumeli pogreške ili primere koje treba izbegavati. Treba se okrenuti novoj svetlosti koju nam otvaraju savremeni vekovi i primeri velikih naroda i velikih civilizacija. Tu je naše spasenje".
Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, otvarajući skup, podsetio je na Novakovićeve crtice koje je sam autor nazvao "Naše stanje - beleške jednog pesimiste" (decembar 1874-mart 1875), a u kojima Kostić vidi izvesnu trajnu načelnost.
Sa rezignacijom analizirajući političku situaciju i međupartijske obračune, Novaković je upitao: "Otkud je proizašlo sadašnje stanje?".
I odgovara: "U partijama imamo samo vođe, generale bez vojske. Ono što izgleda kao vojska, to su sve najamnici plaćeni ili novcem ili izgledom ili, ako ničim drugim, popularnošću, udovoljstvom svojih slabosti i sujetom. Nikad ne treba sposobnost radi partajstva zabacivati i njom se služiti. Još manje nesposobnosti samo iz partajstva pod sposobnosti primati".
Kostić je citirao i Novakovićeve reči za koje kaže da bi se i danas bez ikakve izmene mogle upotrebiti: "Postarajmo se i mi ... da se rad na ujedinjenju naroda našeg povede mirnim sredstvima, sredstvima evolucije,...putem prosvete i kulture, stalno, živo, neumorno...Samo ne klonimo duhom...Ova bitka je teža nego ona oružjem, ali u njoj nema poraza, pobeda u njoj ne izostaje, a kada jednom dođe - ona je večita".
"Dame i gospodo, nadajmo se da je tako", poručio je Kostić.
U radu skupa učestvovaće 34 ugledna naučnika (istoričari, filolozi, politikolozi) iz Srbije, Rusije i Grčke.
Uporedo sa skupom objavljena je monografija sa 125 dokumenata koje je na srpskom i francuskom ispisao Novaković.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
