Izvor: Blic, 26.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 'Partnerstvu' do kraja ove godine
U 'Partnerstvu' do kraja ove godine
Osnovni politički okviri odbrane Srbije i Crne Gore biće doneti u toku sledećih nekoliko meseci. Strategija nacionalne bezbednosti biće pripremljena za mesec dana, a slediće je strategija odbrane i vojna doktrina. Uskoro ću pokrenuti inicijativu za usvajanje 'bele knjige odbrane' koja bi javno manifestovala osnovna opredeljenja vlasti u ovoj oblasti. Na deklarativan način pokazaćemo odnos vlade prema građanima, tako što ćemo objasniti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << našu osnovnu koncepciju, jer od građanina očekujemo da učestvuje u sistemu odbrane zemlje, bilo kao profesionalac ili kao vojnik na odsluženju vojnog roka, ili kao poreski obveznik - kaže za 'Blic' Boris Tadić, ministar odbrane Srbije i Crne Gore.
Šta sadrže strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane i vojna doktrina?
- Ne možemo suštinski ući u proces reformi Vojske Srbije i Crne Gore dok ne donesemo seriju osnovnih političko-bezbednosnih i zakonskih dokumenata. Strategija nacionalne bezbednosti je najviši doktrinarni dokument koji određuje bezbednosno okruženje, fokusirane interese države, izazove, rizike, pretnje i definiše politiku bezbednosti jedne zemlje. Tu su sadržani ciljevi, principi i instrumenti za realizaciju i prevenciju. Strategija odbrane razrađuje sve elemente vezane za sistem odbrane zemlje. Vojna doktrina je vojnički dokument koji se bavi osnovnim strateškim opredeljenjima iz strategije odbrane, kao što su upotreba oružanih snaga, uticaj bezbednosnih rizika i pretnji, veličina i struktura vojske, organizacija, opremanje, obuka, logistika, infrastruktura, pravila upotrebe vojske u ratu i miru. Ovi dokumenti imaju dvostruku funkciju jer se, prvo, iz unutrašnjeg ugla sagledava naše bezbednosno okruženje i potencijali. S druge strane, spoljna funkcija ovih dokumenata je da se međunarodnim bezbednosnim asocijacijama ukaže kako je koncipirana naša filozofija odbrane i da li kao takva može sarađivati s postojećim bezbednosnim strukturama u svetu.
Kakva će biti naša filozofija odbrane?
- Proveli smo mnogo decenija u koncepciji naoružanog naroda, nesvrstane politike i oslanjanja na sopstvene snage. Nismo imali filozofiju koja je rizike i pretnje otklanjala širim integracijama, kao članice NATO i Varšavskog pakta. Ne moramo više proizvoditi svo neophodno oružje, mora se uzeti u obzir da postoji samo jedan dominantan vojni savez NATO, zatim da je sistem odbrane deo širih bezbednosnih aspekata, a ne samo da ima vojne nadležnosti. NATO svoju ulogu ne definiše samo kao vojni savez već ima funkcije sprečavanja šverca narkotika, organizovanog kriminala, belog roblja i borbu protiv terorizma. To će biti deo i naše filozofije odbrane. Takođe, javnost će biti uključena u sistem odbrane kao svojevrsni korektor.
Kako će funkcionisati civilna kontrola vojske?
- Uloga parlamenta ne može ostati ista. Zalagaću se da naš parlament proširuje svoje nadležnosti u domenu bezbednosti, jer svaka moć teži da se otrgne kontroli. Vojna moć je najveća moć u svakom društvu. Sektori bezbednosti kroz kontrolu informacija predstavljaju najveću moć u vojsci. To je sistem supermoći. Ako društvo ne napravi mehanizme za kontrolu supermoći, uvek će imati jednu sofisticiranu diktaturu ili vladavinu militarizma, koji će stalno vršiti suspenziju demokratskih principa i prava građana.
Nedavno se integrisali Generalštab i obaveštajne službe u Ministarstvo odbrane. Imate li sada mehanizme da ih kontrolišete?
- Hoću da budem sasvim otvoren. Obaveštajne službe i Generalštab smo integrisali na nivou odluka, ali ne i suštinski. Učinili smo revolucionarni, istorijski iskorak, ali suštinska integracija je proces. Reforma čitavog sistema odbrane će trajati između šest i osam godina, ali integracija Generalštaba i službi bezbednosti biće neuporedivo kraća. Preuzeli smo kontrolu, ali bio bih neiskren kada bih rekao da je to puna kontrola. Mislim da će to biti gotovo za nekoliko meseci.
Da li proces integracije teče glatko?
- Ide bez problema jer postoji spremnost u ovim institucijama. Službe bezbednosti nikada nisu imale valjan zakonski okvir za svoj rad i svaki pripadnik službe se osećao nelagodno, bez tačno precizirane pravne definicije svojih nadležnosti.
Kakvih promena će biti u strukturi službi bezbednosti?
- Dobijam izveštaje od njih, koji govore da postoji izvesna zbrka, nerazumevanje i metodološki neprihvatljivi postupci. Vrlo često u izveštajima službe bezbednosti dobijam dijagnostičke kvalifikacije. Ja sam psiholog, imao sam kliničku praksu i s velikom uzdržanošću dajem dijagnostičke kvalifikacije. To je ostatak sovjetskog pristupa koji je uvek želeo da koketira sa psihijatrijskim dijagnozama. Biće promena ne samo u strukturi već i u tehnikama rada, obrazovanju ljudi i razumevanju sopstvene funkcije.
Ko će reformisati službe bezbednosti?
- Civili će reformisati službu bezbednosti i celu vojsku. U Nemačkoj je svojevremeno osnovana komisija za reformu vojske u kojoj nije bilo oficira ili obaveštajca. Činili su je političari, teolozi, filozofi, pisci, pesnici, arhitekte, inženjeri, a eksperti su ad hok angažovani. Mi smo već osnovali tim za reformu vojske, a biće osnovane podgrupe za svaku od pojedinih oblasti.
Kakav je sada položaj Generalštaba?
- Generalštab je organizaciona jedinica Ministarstva odbrane i vrhunska profesionalna vojna institucija. Generalske činove promoviše Vrhovni savet odbrane, a ministar odbrane od kapetana prve klase do čina pukovnika. Do kapetana prve klase pravo promocije je na načelniku Generalštaba. Miloševićev koncept je bio da načelnik Generalštaba ima neograničenu moć, pod uslovom da bude u dobrim odnosima sa predsednikom države. U tom sistemu partijske države, načelnik GŠ možda nije član vladajuće partije, ali je deo političkog establišmenta. Tako nešto više nije moguće i moderna i reformisana vojska će imati profesionalno autonoman i politički neutralan Generalštab.
Izjavili ste da bi Srbija i Crna Gora mogla da ima značajniju ulogu na zapadnom Balkanu i da bi mogla postojati potreba za više vojnika. Šta to konkretno znači?
- Svi kopneni i vodeni putevi vode u našu zemlju i zbog toga je naš geostrateški položaj povoljan, ali istovremeno i pun rizika. Potrebno je da međunarodnu zajednicu uverimo da Srbija i Crna Gora ima bitnu ulogu u budućoj bezbednosnoj arhitekturi Balkana. Moramo da se odreknemo suvišnih liderskih ambicija, ali ne i da se odreknemo uloge koja nam stvarno pripada.
Vojska Srbije i Crne Gore treba da bude funkcionalna, operativna i dostupna međunarodnoj zajednici za humanitarne misije. Sa stanovišta upotrebe i efikasnosti, 100.000 vojnika takozvane opštenarodne odbrane su neefikasniji od 10.000 profesionalaca. Trenutne procene kažu da mi ne možemo da imamo više od 50.000 vojnika, ali se mnoge brojke iznose prerano u javnost. Nemam odgovor na pitanje 'koliko vojnika', a bio bih srećan kada bi analize o reformi, broju vojnika, strukturi i organizaciji bile gotove do kraja godine. Prve tri godine su neobično važne, jer to kako u tom periodu postavimo sistem biće odlučujuće za konačni uspeh.
Da li je poznato vreme ulaska Srbije i Crne Gore u 'Partnerstvo za mir'?
- Prvi put se poklapaju naši interesi i interesi Zapada da uđemo u 'Partnerstvo za mir'. Do sada smo samo mi to želeli.
U vezi sa tužbom protiv NATO naš pristup je da pred Međunarodnim sudom pravde moraju da padnu sve tužbe istovremeno. Znači, i tužbe Hrvatske i Bosne i Hercegovine protiv nas. To je jedino prihvatljivo. Smatram da je ulazak u 'Partnerstvo za mir' moguć do kraja godine ukoliko se ispune svi preduslovi.
Pominju se moguće američke baze na teritoriji Srbije i Crne Gore. Da li je bilo razgovora o tome?
- Ne, nikakvih razgovora na tu temu nije bilo. Zoran Dojić
