Izvor: Politika, 01.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Pariz zbog Goje
Iako malobrojni, naši turisti odlaze u svetske opere i galerije, ali i stranci rado dolaze ovamo na "Karmen" ili "Tosku"
Gledali su nas kako na velelepnim baroknim trgovima ispred Šerbruna, na Prateru, ili ispred Parlamenta u Budimpešti, sve sa panoramom Dunava ispod sebe, raspakujemo kese sa kineskim papučama, majicama, salamama i trpamo u torbe... Nije nas zanimalo ko je tvorac fontane kraj koje smo ispod sedišta u autobusu sakrivali viškove robe za carinu...
No, vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se promenila i kineska roba je stigla i kod nas. Da li smo se, ipak, i mi promenili i sada imamo interesovanja i za neku operu, izložbu ili koncert filharmoničara umesto za jeftinu ili skupu robu po pijacama i buticima okolnih zemalja?
Slobodan Mićić iz agencije Kontiki tvrdi da srednja klasa zapravo još nema dovoljno novca za kupovinu kulture putem turističkih aranžmana odlaskom, recimo, na Novogodišnji koncert u Beč, Gojinu izložbu u Parizu ili baletsku predstavu Boljšog teatra u Moskvi.
Stanje se popravlja, ali većina onih koji imaju novca i dalje se, nažalost, ne interesuje za milansku Skalu ili bečku operu. Putovanja tog tipa rezervišu se nekoliko godina unapred, a to, kao što znamo, nije naš manir.
Odlazak na bečki Novogodišnji koncert, kaže Mićić, košta prilično, samo najjeftinije ulaznice, koje su, uzgred, rasprodate i za 2007, staju oko 250 evra; uz aranžman od minimum tri dana, sve bi koštalo oko 500 pa i 600 evra, a to mnogi još ne mogu sebi da priušte. Ovde bi se, kaže, čudom dočekala i ponuda ovakvih događaja za 2009, ali stranci to tako rade. Ali, ni mi nismo daleko, kako izgleda, od putovanja samo zbog "Nabuka" u Milano ili "Travijate" u Rim, misli ovaj turistički stručnjak.
– Imali smo već takve ponude, a imamo i sada – kaže Biljana Radulović iz Top tursa. – Moram da priznam da su grupe za operu "Toska" u milanskoj Skali ili "Romeo i Julija" u Areni, čuvenoj operskoj kući Verone, brojale najviše dvadesetak ljudi. Takvo jedno putovanje od tri-četiri dana koštalo bi minimum 500 evra jer podrazumeva hotel u centru, potom veoma skupe ulaznice i visoke cene zbog male grupe. Ipak, istrajavamo u ponudi takvih putovanja, ali mora se reći da je interesovanje još slabo. Stranci se interesuju za našu opersku i pozorišnu sezonu pa dovodimo grupe iz Nemačke, Austrije, Francuske ili Slovenije na "Karmen" u Beogradu i "Normu" u Novom Sadu. Uz ponudu Festa, Bitefa, Bemusa, ovakav način razmišljanja nam je i doneo nominaciju za svetski superbrend iz Srbije – zapaža predstavnik Top tursa.
Jasmina Končar iz Džoli tursa kaže da u ponudi imaju i posete značajnim kulturnim događajima, ali je teško ljudima objasniti da ne mogu da prisustvuju koncertu Plasida Dominga ili Pavarotija bez najave i bukiranja karata bar pola godine unapred. Čak i obična pozorišna predstava u Parizu, Rimu ili Londonu mora da se rezerviše pre polaska na put. Od odlaska na operu "Aida" pod piramidama u Gizi, pre nekoliko godina, nisu organizovali takve specijalističke ture, ali misli da će taj vid kulturnog turizma ipak da zaživi i kod nas, s obzirom na interesovanje stranaca koje dovode na Bitef, Bemus, Beogradski džez festival ili Fest.
Ivan Krivec sa Ekskluziv tursom istrajava na domaćoj ponudi, pa tako 11. i 12. novembra vodi na specifično kulturno-muzičko putovanje gde će njegovi stalni gosti (150-200) uživati dva dana u autentičnom muzičkom doživljaju – izvođenju klasične muzike vrsnih umetnika u neobičnim ambijentima uz, naravno, vrhunske kulinarske ugođaje i običaje, ali i u muzici Vojvodine.
Koncert, na orguljama iz 1824. godine, diplomiranog muzikologa i graditelja violina Emila Njemčeka u Evangelističkoj crkvi u Kovačici počeće Bahovom tokatom i fugama u de-molu, a zatim je planirana poseta čuvenoj slikarskoj naivnoj koloniji u ovom banatskom mestu. Preko salaša i uz tamburaše, gosti će stići do Subotice i Gradske kuće, remek-dela secesije. Tu će u jedinstvenom ambijentu, ispod samog tornja, u poznatom restoranu slušati orkestar Ferenca Ajzerta sa solistima na klaviru, violini i poznatim cimbalistom Šandorom Ždanjijem, uz "hortobađi" palačinke, "šolmoi galuške", subotičke šnicle i poznata vina sa ovih područja.
Nesvakidašnje putovanje za naše prilike nastaviće se u Somboru... Krivec smatra da takve vrednosti moramo da promovišemo u svetu, a ne obnažene devojke po stolovima, turbo folk i splavove jer to ipak nismo mi.
Da li smo stvarno onakvi kako su nas u "godinama skakavaca" drugi videli? Rešenje te dileme neće nam doneti odlazak na bečki koncert ili poseta milanskoj Skali već isključivo mi sami.
Ištvan Dekanj
[objavljeno: 01.11.2006.]
