Izvor: Blic, 18.Feb.2017, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U PROVOD ZA "LAJK" Da li su izumrle KUĆNE ŽURKE i kako se mladi danas provode
"Sreda je nova subota", glasi nov moto mladih kada su izlasci u pitanju. Izlazi se svim danima ne samo vikednom, a u telefonskim imenicima sve je više brojeva za rezervaciju stola i to u kafani, nego telefona prijatelja. Ipak, važnije od samog provoda je - napraviti dobar selfi i prikupiti što više lajkova.
"Blic" je istraživao - da li su izumrle kućne žurke i ona obična "gluvarenja na gajbi" i kako se mladi danas zabavljaju. Pitali smo ih šta je za njih dobar izlazak i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde se najbolje provode. Evo šta smo saznali.
- Pre nekih osam godina, dok sam još bila tinejdžerka, "blejali" smo u parku. Ponekad kada bismo izlazili, to bi bila neka diskoteka gde su se puštali narodnjaci. Sada izlazim na tehno i haus žurke, to mi je super ventil posle radne sednimce - ispričala nam je Miljana (24).
Kafane i splavovi
Nešto mlađa omladina, oni koji završavaju srednju školu, odlučuju se uglavnom za izlaske po kafanama ili splavovima.
- Izlazimo petkom i subotom. Prvo se okupimo kod nekoga kući, malo sedimo i pričamo, i onda zajedno krenemo u grad. Nikom iz društva nije ograničen izlazak, ali dođemo kući najkasnije do tri ujutru - priča Lazar (17).
Ono što razlikuje izlaske od pre recimo 20 godina i izlaske sada jesu mogućnosti koje omladini daje skoro svaki veći grad u Srbiji.
Sada izlasci nisu rezervisani samo za vikende, kafane i klubovi rade sedam dana u nedelji i uvek su popunjeni do poslednjeg mesta! Izbor muzičkih izvođača je veći, a ponuda pića raznovrsnija.
"Pijemo kod kuće da bismo uštedeli novac"
Pravih kućnih žurki, ono kad iskoristiš "praznu gajbu" maltene više i nema, a okupljanje po kućama dobio je novi smisao. Društvo se obično okupi kod jednog druga ili drugarice i tu - piju. Razlog je uvek isti - nemaju dovoljno novca da se napiju u kafani.
- Ako bismo odmah otišli u grad, potrošili bismo mnogo para. Neki od nas nemaju toliki novac. Zato se uvek subotom okupimo kod nekog i pijemo, pa tako u gradu možemo da prođemo sa jednim ili dva pića - priča osamnaestogodišnja Nikolina.
A kako je bilo nekada
- Sećam se, to je bilo krajem osamdesetih godina. Kum i ja uspemo da izmolimo od direktora dozvolu da u holu škole ogranizujemo žurku. Nasnimimo kasete, donesemo radio, svi skupimo novac za piće i grickalice... Igranka za pamćenje! - priča Miloš Nikolić, sada već otac troje dece.
Kućne žurke su tada, seća se on, bile nešto što se planiralo cele nedelje. I bilo je baš kao u filmovima.
- Okupljali smo se stalno. Uvek je neko od nas uspevao da "istera" roditelje na dva, tri sata. Slušali bismo muziku, pevali karaoke. Uvek bi se našao neko ko bi poneo gitaru, karte, neku društvenu igru... - priseća se Miloš nekih drugih vremena, pravila, okolnosti...
Društvene igre danas su ustupile mesto društvenim mrežama, a pametne telefone mladi ne ispuštaju iz ruku ni kada izađu. Po principu - ništa se nije desilo ako nije objavljeno na društvenim mrežama, od samog provoda važnije je prikupiti "gomilu lajkova" na fotku iz provoda. Zvuci poruka se non-stop čuju, kače se fotke i taguju prijatelji ili se prosto lista početna strana na Fejsbuk profilu.
Stalno "čačkam" telefon, to mi je navika
- Gotovo non-stop "čačkam" telefon u izlasku. Hvatam sebe da to radim mahinalno. Fotografišem i snimam atmosferu, kačim to na društvene mreže... Nekad to radim i zato što mi je dosadno, a nekada iz čiste navika - ispričala nam je Bojana (23).
Na njenu priču se nadovezao i Dušan (30) koji kaže da su ljudi neprimetno postali bolesno zavisni od ekrana.
- Gledamo u te telefone samo da bismo videli da nema ništa! Sjajna mi je ideja lokala po Evropi koji su počeli da na stolovima imaju sefove, kao kaveze, za mobilne telefone. Svi ubace unutra telefone i samo konobar može da otključa sef kada platite račun i krenete kući - priča on.
Božović: Ljudi zajedno, a sami su
Sociolog Ratko Božović objasnio je za "Blic" da se u međuljudskim relacijama izgubila kohezija i blagorodnost neposredne komunikacije.
- Dosta se razlikuje govor kada smo licem u lice, a drugačije je kada se razgovara preko telefona. U današnje vreme imamo komunikaciju posredstvom novih tehnologija - priča sociolog Božović.
Dalje, ističe on, mladi koji svoje slobodno vreme provode po kafanama - opet su sami.
- Ako imate grupu ljudi koji su u kafani, a svi oni opet drže telefone u rukama, oni nisu tu. Nisu prisutni, nego razgovaraju sa nekim van kafane - objašnjava Božović.
Posredništvo tehnologije u komunikaciji snizilo je neposrednost i spontanost društva, smatra Božović.
- Patološko je ono društvo u kome preovlađuje ekstremizam. Danas u društvu imamo situaciju gde su ljudi zajedno, a sami - zaključio je on.
Okupljanja su ranije bila spontana
Psiholog Aleksandra Janković s druge strane smatra da je za ovakvo stanje društva direktno odgovorna sve popularnija narcistička kultura.
- Ljudima je danas važno da sa što manje opterećenja prođu svaki događaj. Svi misle "zbog čega da zovem prijatelje, moram da čistim, spremam hranu...". Tražimo neutralan teren - priča Jankovićeva.
Ranije su ta okupljanja, objašnjava ona, bila vrlo često spontana. Svako donese ono što ima, ne zamera se onom ko nema...
- Setite se vremena bombardovanja. Kada smo ugroženi, odjednom se okrećemo onom najbitnijem - drugom čoveku - ističe Jankovićeva.
Današnje društvo se, prema njenim rečima, plaši da je iskrenost postala deklasirana. Pojavio se strah od intime, iskrenosti i deljenja sitnih stvari sa bliskim ljudima.
- Imam utisak da je sve usmereno na spolja i na taj spoljni aspekt koji bi trebao da bude glamurozniji nego što smo mi iznutra. Ne kritikujem društvene mreže, ali umesto da uhvatimo emotivni trenutak i uživamo u njemu, mi se hvatamo za aparat i postavljamo slike na internet - zaključuje Aleksandra Janković.
.jpg)
