Izvor: Politika, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Novom Beogradu kvadrat – 5.000 evra
Cene stanova u Beogradu ove godine će, prema nekim predviđanjima, rasti u proseku za pet do deset odsto, a na ekskluzivnim lokacijama – Vračaru i Novom Beogradu poskupeće i za 20 procenata, što je ipak nešto manje nego lane. Protekle godine zabeležen je rekordan skok od 30 do 40 odsto, pa je tako kvadrat u Ulici Dimitrija Tucovića na Zvezdari, koji je u januaru 2007. godine koštao 1.100 evra sada dostigao 1.600, pa i 1.700 evra. Divljanje cena uglavnom se pripisuje neskladu između ponude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i tražnje, s obzirom na to da u ovom momentu u glavnom gradu nedostaje 100.000 stanova, a godišnje se gradi tek oko tri hiljade.
Tome su kumovali stambeni krediti, koji su otvorili mogućnost velikom broju građana da dođu do krova nad glavom. Stanova jednostavno nema dovoljno, a oni dobri, kažu agenti, vrlo brzo pronađu svog kupca. Izostanak velikih investitora koji su sedamdesetih i osamdesetih godina gradili blokovska naselja sa po nekoliko desetina hiljada stanova i te kako se oseća na tržištu nekretnina.
Jedino gradilište koje asocira na ta vremena jeste Univerzitetsko naselje u novobeogradskom Bloku 67. Iako je ranije najavljivano da će upravo tih 2.000 stanova oboriti cene nekretnina, agenti predviđaju da će oni toliko brzo planuti (kako se nezvanično može saznati, cena u pretprodaji mogla bi da se kreće od 1.100 do 1.300 evra po kvadratu) da neće uspeti da zatalasaju tržište nekretnina.
– Cene će se stabilizovati u narednih godinu-dve, dolaskom "jakih" investitora iz inostranstva. Jedna ruska kompanija, koja trenutno ispituje naše tržište, namerava da zida u Beogradu milion kvadrata. Ona nije jedina. Do tada će cene uglavnom nesrazmerno rasti u zavisnosti od mesta na kojem se nekretnina nalazi. Naravno, vrednost nekretnina osim lokacije, određivaće i spratnost, grejanje, opremljenost i veličina stana. Oni manji po pravilu su uvek skuplji – kaže Nedeljko Malinović, direktor agencije "Legat", koji je ubeđen da će za pet godina pola Srbije živeti u Beogradu, a druga polovina u ostalim gradovima.
Cene stanova, prema oceni Aleksandre Kon, suvlasnice agencije "Alka", u stalnom su porastu, a jedini zastoj i pad cena je zabeležen u vreme NATO bombardovanja. Krediti su prema njenom mišljenju doprineli naglom skoku vrednosti nekretnina. Najveće iznenađenje za nju je ipak nekadašnja spavaonica – Novi Beograd. Kao primer navodi Blok 70a u kojem je samo pre godinu dana kvadrat koštao 800 evra, a sada se prodaje za 1.300 evra.
– Otvaranje poslovnih predstavništava i tržnih centara u ovom delu grada automatski se odrazilo i na veću potražnju za stambenim prostorom. Logično je da ljudi žele da žive blizu radnog mesta. Prodavci su to osetili pa svoje nekretnine u zgradama starim četrdeset godina precenjuju. Opravdanje su im obično blizina megamarketa, budućeg atletskog stadiona i akva-parka koji nikada nije završen. Mada, primetno je i to da je gradska vlast puno ulagala u infrastrukturu Novog Beograda i na neki način ga promovisala. Te investicije su nesrazmerne u odnosu na Miljakovac, Vidikovac ili Karaburmu – ističe Aleksandra Kon.
U prilog ovoj tvrdnji ide i procena stranih agencija koje najavljuju da će u narednih tri do četiri godine cena kvadrata u centru Novog Beograda dostići 4.500 do 5.000 evra. Može se naslutiti da je reč o "sitiju", koji će biti podignut u blokovima 25 i 26 između palate Siv i Arene.
Trenutno kvadrat stambenog prostora kod Arene staje između 2.000 i 3.000 evra, koliko iznosi i na Vračaru, koji je već dugi niz godina na ceni.
Zato se kvadrat u skrajnutim naseljima Ovči, Borči ili Kotežu, koja uglavnom nemaju kanalizaciju, kreće od 800 do 1.000 evra. Velika prepreka za investitore je nedostatak mostova.
Stanovi su u Beogradu i dalje jeftiniji nego u okruženju, ističe Bojan Isovski, direktor "Magnata". Ali, kod nas skokove cena na tržištu nekretnina ne prati rast standarda.
– Naši kreditno sposobni građani uglavnom se zadužuju u visini od 60.000 evra. Postavlja se pitanje koliko njih će zaista moći da se skući, ako cene kvadrata nastave da rastu, a plate ostanu kakve jesu – kaže Isovski.
Neki čak prognoziraju da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da banke aktiviraju hipoteke na stanove, kupljene pomoću kredita, a onda će zajmodavci po niskim cenama prodavati nekretnine.
--------------------------------------------------------------------------
Zarada na stanovima i do 80 odsto
Mnogi veruju da upravo investitori "pumpaju" cene nekretnina. Agenti to ne pominju. Prema podacima do kojih je došla "Politika", zarade investitora samo na jednom kvadratu kreću se od 30 do bezmalo 80 odsto cene. To znači da ako kvadrat u novogradnji, primera radi, košta 1.500 evra, zarada se u zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje kreće od 450 do 1.200 evra. Investitori u svetu u proseku profitiraju od 10 do 12 procenata.
--------------------------------------------------------------------------
I mostovi utiču na cenu stana
Izgradnja ćuprije kod Ade Huje i mosta koji će povezati Zemun i Borču, sigurno će privući graditelje i uvećati vrednost nekretnina na levoj obali Dunava. Koliko saobraćajna infrastruktura utiče na vrednost nekretnina, govori podatak da kvadrat na Banovom brdu košta 1.400 evra. Kada se na Sajmu ne bi stvarala zagušenja u špicu i kada bi postojao most preko Ade Ciganlije, poznavaoci prilika kažu da bi nekretnine u gradu u malom, kako nazivaju ovo čukaričko naselje, bile daleko skuplje.
[objavljeno: ]
