Izvor: Politika, 09.Dec.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Nemačkoj građani ocenjuju poslanike kao đake
Ako hoćemo da vlast bude odgovorna, onda i mi građani moramo da se interesujemo i budemo odgovorni, kaže Vukosava Crnjanski-Šabović, direktorka Crte
Kako da s našim poslanicima, veoma zavisnim od svojih stranaka, a slabo ukorenjenim u biračkom telu, stupimo u direktan kontakt? Zar u demokratiji građani ne treba da znaju, i ne samo da znaju, već i da kontrolišu šta njihovi predstavnici rade i kako zastupaju njihove interese?
Ova pitanja muče mnoge građane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije, koji i ne znaju ko ih predstavlja u Skupštini, niti kako narodni predstavnici donose odluke. Kriza parlamentarizma i narodnog predstavljanja u Srbiji je očigledna – u istraživanju iz jula samo 13 odsto ispitanika znalo je da navede ime poslanika iz svog grada, a u istraživanju iz maja svega 17 odsto građana znalo je da se srpski poslanici biraju po proporcionalnom sistemu. Ipak, ovakve dileme muče i mnogo starije demokratije. Osim čitanja novina i informisanja o političkim zbivanjima, u nekim zemljama se, kao odgovor na krizu parlamentarizma, sve češće pominje i susret građana i političara na internetu.
O tome kako su Nemci iskoristili informatičke tehnologije da se povežu sa članovima Bundestaga, govori Gregor Hakmak, osnivač organizacije i sajta abgeordnetenwatch.de za posredovanje između stanovnika Nemačke i njihovih reprezenata u Berlinu. Hakmana smo sreli tokom nedavnog beogradskog „Foruma – građani, mediji, parlament” u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).
– Posetioci našeg sajta postavljaju pitanja poslanicama i u zavisnosti od toga koliko redovno odgovaraju, poslanici dobijaju ocene, baš kao đaci u školi. Ocenjujemo i stranke, što znači da stranačke kolege vrše pritisak na one koji ne odgovaraju, jer ne žele da im takvi poslanici kvare prosek. Mi rangiramo poslanike, a znate kakvi su političari: o čemu god da je reč, oni žele da budu prvi – objašnjava Hakmak.
Nemci biraju parlament proporcionalnim, ali personalizovanim sistemom, pri čemu se polovina od 630 poslanika bira na osnovu partijskih lista, a polovina u izbornim jedinicama, što građanima olakšava put do poslanika s kojima žele da kontaktiraju.
– Dobijamo tri hiljade pitanja mesečno o svim temama, od vojnih intervencija u inostranstvu, preko socijalnih davanja, do visine minimalne zarade, što je bilo aktuelno tokom poslednjih izbora. Oko 90 odsto poslanika odgovara na ova pitanja.
Šta je s preostalih deset odsto? Zašto oni ne odgovaraju?
– Svi odgovori se čuvaju i zato neki političari ne žele da odgovore i tako zauvek ostave trag o tome šta su govorili. Znate, za deset godina mogu da govore sasvim suprotno, pa zato poručuju građanima da im jednostavno napišu pismo.
Nešto slično je u Srbiji uradila Crta s projektom „Otvoreni parlament”, koji je na svom sajtu objavio biografije svih poslanika zajedno s istorijom njihovih glasanja, govora i replika u Skupštini. Posetioci sajta takođe mogu postavljati pitanja poslanicima.
– Mi približavamo rad parlamenta. Ako hoćemo da vlast bude odgovorna, onda i mi građani moramo da se interesujemo i budemo odgovorni – kaže Vukosava Crnjanski-Šabović, direktorka Crte.
Međutim, građani Srbije nisu dovoljno angažovani u političkom životu zemlje, a nemaju ni poverenje u institucije koje treba da brane njihove interese. Tako samo 14 odsto građana veruje da Skupština Srbije efektivno kontroliše rad vlade, što je inače smisao parlamenta. A da ni građani kolevke parlamentarizma, Velike Britanije, nisu entuzijasti kada je reč o političkom životu, svedoči nam i Rut Foks, izvršna direktorka organizacije „Hansard sosajeti”, koja već 70 godina Vestminster približava Britancima.
– Britanci su nezadovoljni jer misle da su sve partije iste. Naše stranke su, inače, sve manje, imaju sve manje članova, koji su, opet, sve stariji. Zaista ne znam kakva će uloga stranaka biti za dvadeset godina s obzirom na to da se tako ubrzano smanjuju – ocenjuje Rut Foks.
Rodno mesto moderne demokratije bilo je 2009. i poprište velikog poslaničkog skandala, kada se otkrilo da su narodni predstavnici od parlamenta naplaćivali enormno visoke a neprimerene troškove, na primer, za hemijsko čišćenje ili održavanje bašte. Kada je „Telegraf” otkrio ovaj skandal s troškovima, poslanicima je naloženo da poreskim obveznicima vrate čak 1,1 milion funti, koliko su neosnovano pokupili iz državne kase. Među tim poslanicima bili su i tadašnji i sadašnji premijer Gordon Braun i Dejvid Kameron.
– Dobra strana skandala s troškovima jeste da je na sledećim izborima promenjena trećina poslanika. Ti novi poslanici doneli su i novu kulturu, koju smo videli letos kada se glasalo o Siriji.
Premijer je letos došao u Vestminster tražeći od poslanika da glasaju za napad na Siriju. Međutim, većina poslanika glasala je „protiv”, posle čega je Dauning strit definitivno odustao od bombardovanja Damaska.
– Ti novi poslanici setili su se Tonija Blera i šta je sve on govorio o Iraku, pa su bili skeptični prema onome što im Kameron govori o Siriji. To ne samo da je imalo dobar odjek među građanima Britanije, već je i samim Amerikancima otežalo da krenu u akciju bez podrške Britanije – zaključuje Foksova.
Jelena Stevanović
objavljeno: 09.12.2013.
