Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Jan.2019, 22:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U MSU otvorena izložba o razvoju umetnosti u Nemačkoj

Izložba "Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke. Umetnička dela iz kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) od 1949. do danas" otvorena je večeras Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

U prisustvu premijerke Ane Brnabić, ambasadora Nemačke u Beogradu Tomasa Šiba i direktora MSU Slobodana Nakarade, izložbu je otvorio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je ocenio da je reč o prvorazrednom umetničkom događaju.

"Izložba, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja obilazi mnoge gradove u svetu, stigla je i u Beograd. Imamo priliku da veliku međunarodnu izložbu ugostimo u renoviranom Muzeju savremene umetnosti. Značaj ovog gostovanja ogleda se u činjenici da se ne radi o još jednoj putujućoj izložbi, već o pažljivo kreiranoj umetničkoj kolekciji u kojoj se nalaze dela koja predstavljaju neke od najznačajnijih dometa evropske i svetske umetnosti nakon Drugog svetskog rata", kazao je Vukosavljević.

On je dodao da pažljivim odabirom koji prati sve najznačajnije društvene, političke i umetničke događaje, ova izložba pruža sveobuhvatan i nov pogled na istoriju i kulturu Nemačke, čije je su umetničke scene nastavile da se razvijaju i sarađuju.

"Mogućnost da publika u Srbiji može da vidi jednu izuzetnu nacionalnu izložbu koja istovremeno ima evropski, pa i svetski značaj, smatram velikim kulturnim događajem i uspešnim rezultatom saradnje naše zemlje s Nemačkom", kazao je Vukosavljević.

Ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib kazao je da je veoma počastvovan što prisustvuje otvaranju izložbe u Muzeju savremene umetnosti.

"Zahvaljujem premijerki Ani Brnabić i ministru Vukosavljeviću što su večeras ovde. Umetnost i kultura u velikoj meri povezuju Nemačku i Srbiju u dobrim i manje dobrim vremenima. Večeras otvaramo 29. izložbu iz Nemačke u Muzeju savremene umetnosti. Ujedno, ovo je prva međunarodna izložba postavljena u Muzeju savremene umetnosti nakon njegovog otvaranja", rekao je Šib.

Cilj izložbe je da otvori nove mogućnosti sagledavanja razvoja umetnosti u Nemačkoj, putem skoro 300 umetničkih dela iz bogate i raznovrsne kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) koja se sastoji od više od 23.000 dela i predstavlja jedinstvenu istoriju savremene umetnosti stvarane u Nemačkoj u 20. i 21. veku.

Na izložbi se mogu pratiti različiti fenomeni koji su nastajali u Nemačkoj umetnosti druge polovine 20. veka, pa sve do danas.

Između ostalog, može se sagledati kako video radovi i video skulptura postaju sve značajniji u smislu istorije recepcije, ali i tehnički sve razvijeniji.

Medij fotografije se još od pedesetih godina razvio u autonomnu granu likovne umetnosti, ali ipak ostao povezan s drugim umetničkim praksama, čime odražava stalnu vezu između sveta umetnosti i društvenih i političkih tema.

Od sedamdesetih godina 20. veka, uporedo s društvenim razvojem, uloga umetnika dobija na značaju, te tako radovi Ulrike Rozenbah, Rebeke Horn, Katarine Frič, Rozemari Trokel i drugih dokumentuju feminističke teme u umetnosti, kao i sve veće prihvatanje i značaj žena umetnica u umetničkom svetu.

Važan aspekt izložbe predstavlja lična veza kustosa i umetnika koji su često pripadali istoj generaciji, što je rezultiralo impresivnim fokusom na radove umetnika koji su pripadali pokretu „Fluksus".

Dok je istorija umetnosti Istočne Nemačke ranije bila sagledavana kao poseban slučaj u zatvorenim okvirima, na ovoj izložbi se otvaraju nove mogućnosti da se sagleda četiri decenije dug paralelni razvoj umetnosti u dve Nemačke, čime se ukazuje na to da istorija umetnosti ne sledi samo zahteve političke istorije.

Upoređivanjem sličnosti i razlika radova i umetnika, prate se paralele između Gerharda Altenburga, Bernara Šulca i crteža Jozefa Bojsa, između Hermana Gleknera i Hansa Ulmana, Arna Fišera i Šaržeshajmera, Sibil Bergeman i Barbare Klem, između Manfreda Bucmana i Klausa Šteka, ili u najmlađoj generaciji između Julijana Redera i Volfganga Tilmansa.

Poseban kvalitet izložbe predstavljaju radovi na papiru, od Hane Heh do Norberta Krikea, od Zigmara Polkea do Jorinde Fojt.

Izložba uključuje različite medije: slikarstvo, crtež, grafiku, fotografiju i skulpturu, koji se posmatraju zajedno kao integralna celina.

Najvećim delom izložba je postavljena hronološki, a u okviru te hronologije dela su dovedena u specifične kontraste poređenjem različitih izraza ili susretima istoka i zapada.

Određene teme su posebno u fokusu interesovanja kustosa, na primer posleratna umetnost između realizma i apstrakcije, pop art, Fluksus, socijalna fotografija, Beherovi i njihova škola.

Umetnička zbirka Instituta ifa uključuje i delove kolekcije Istočnonemačkog centra za umetničke izložbe, dve institucije koje su se spojile 1991. godine.

Kustosi izložbe su Matijas Flige i Matijas Vincen, a kustos iz MSUB-a Žaklina Ratković.

Izložba se može pogledati do 25. marta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...