Izvor: Politika, 26.Jul.2013, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Kulturnom dodatku u subotu, 27. jula, čitajte:
Letnji zapis o Andriću Vladimira Pištala:
Braneći nedra pahuljicama
Za Andrića žena je na početku i na kraju. Ona u svojstvu majke održava, a u svojstvu devojke rasplamsava život muškarca. Ona je metafizička kapija kroz koju se ulazi na ovaj svet
------------------------------------------------------------
Intervju sa piscem Vladimirom Tasićem:
„Još verujem u stare ideale ravnopravnosti”
Vladimir >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tasić
Dobitnici dominantnog sistema veruju u neoliberalne bajke o blagodetima privatizacije univerzuma. Smatram se srećnim što mogu da im kažem: besplatno školovanje je moguće, univerzalna zdravstvena zaštita nije nekakvo komunističko ludilo, video sam to svojim očima, nemojte mi pričati koješta. No, za to se moramo boriti, to više nije datost
-----------------------------------------------------------
U rubrici „Mera za meru” tekst Aleksandra Mandića: „Pravda”
Za razliku od ovih zaista originalnih ideja, ja verujem da Srbija treba da se uspravi i prohoda na dve noge koje se zovu Obrazovanje i Pravda. To su noge na kojima svaka država počiva i što sujače, moći će brže da gura napred. Zatakmičenje u napredovanju na ovom svetusvedrugo je manje važno, uključujući i ekonomiju
-----------------------------------------------------------
Reportažu Gage Rosić o uspehu predstave Boba Vilsona u Atini:
„Stara žena je praznik za oči”
Uspešni trio: Vilson, Defo i Barišnjikov
Režija, scenografija i svetlo su, kao uvek kod Vilsona, njegovo delo. Ovo trojstvo, sprovedeno do savršenstva, je odlika Vilsonovih predstava i njegov već dugogodišnji, prepoznatljivi amblem. Perfekcija forme. Bili bismo neiskreni kad ne bismo istakli Vilsonov neprevaziđeni dar u estetskoj ravni. Ovoga puta bi se moglo duže govoriti o savršeno preciznom i opčinjavajućem osvetljenju; toliko dobro, potpisnica ovih redova je videla još samo u njegovoj predstavi na teme Ezopovih basni, u Parizu.
-------------------------------------------------------------
U Polemici reagovanje Cisane Murusidze „Uvežbani kvartet”
U „Politici” od 13. jula 2013. godine u Kulturnom dodatku, na dve stranice su osvanuli tekstovi: I. Medenice, A. Milosavljevića, T. Mandić Rigonat i B. Isakovića kao četvorostrukodriblanje mog teksta (6. jula 2013). Njihovi tekstovi oskudevaju argumentima i uglavnom etiketiranjem i potcenjivanjem atakuju na moju ličnost. U prvi mah nisam dokučila razlog njihovog besa, ali bilo je jasno da sam svojim tekstom nagazila njihovu Ahilovu petu. Pokušala sam da razumem njih kao generaciju koja je u osetljivom periodu sazrevanja doživela društvenu destrukciju, rušenje ideologije na kojoj su odrasli, bombe, bežanje, strah od mobilizacije i mnogo štošta što je nju omelo u zdravom odrastanju
Kao i odgovor Ivana Medenice: „Profesionalac Selimira Radulovića”
Samo ću poslednji put kratko dati nekoliko razjašnjenja, jer ni nova reakcija Selimira Radulovića na moje pisanje („Čvorović Ivana Medenice, 2, „Politika“, 20. 07. 2013) ne doseže ni najniži nivo polemike.
Nisam odgovorio na Radulovićevu reakciju na moju tvrdnju da se retroaktivno potvrđuje utisak da je 58. Pozorje prošlo u znaku „nacionalističke retorike“ zato što ta reakcija nikako nije, kako tvrdi,„obesnažila“ moj stav. Njegova reakcija se svela na prepričavanje mojih teza,izostanak svakog kontraargumenata i diskvalifikacije mene, a na temu nekakvih „sitnih dojava“, „naloga lokalnih ideoloških fanatika“, „lagerskog komunizma“... Na polemiku se odgovara u novinama, a na klevete – na sudu.
-----------------------------------------------------------------
„Zločinac progovara rukopisom” tekst je Dušana Spasića, i deo autorovog projekta na umetničko-istoriografskoj izložbi Veštice – istorija proganjanja, Omen teatra, postavljenoj u Kulturnom centru Beograda:
„Suđenje veštici”, T.H. Matison, 1692.
Antisemitizam, rasizam, fašizam, nacizam, staljinizam, Kulturna revolucija u Kini, makartizam u SAD (poznat i kao lov na veštice),politička, verska, socijalna, polna, psihološka, zdravstvena, seksualna diskriminacija i progoni u skoro svim geografskim pojavnim oblicima Evrope i sveta 20. veka hranjeni su, podsticani i pravdani „naučno utemeljenim“ dostignućima kakvo je bilo i Lombrozovo
------------------------------------------------------
Tekst Dragane Bošković: „Pozorišni putopisi Mediterana”
„Njegoš i ja” je priča o jednom dečaku koji živi u prošlosti...
Koliko je „Filomena” pravi izbor za mediteranski festival, toliko je „Uspavanka za Vuka ničijeg”, po romanu Ksenije Popović, u dramatizaciji Bojane Mijović i u režiji treće dame, Đurđe Tešić, hrabra premijera Budva Grad teatra. Kotor arTeatar je predstavio svoj najavljeni i sa nestrpljenjem očekivani intiMISTIČNI projekat „Njegoš i ja”. O sopstvenom odnosu i susretu sa Cetinjem, Njegoševim likom i delom, svedočio je, sam sobom i sa prijateljima, proslavljeni italijanski, a i naš reditelj, Toskanac Paolo Mađeli
Kulturni dodatak
objavljeno: 26.07.2013.
