Izvor: Večernje novosti, 17.Nov.2015, 23:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Kukujevcima niko ne kuka

NEMA boljeg sela od mog. Ni vrednijih ljudi. Kad porastem i završim školu, biću poljoprivrednik, baš kao i moji roditelji. Sejaću kukuruz, žito, repu, suncokret, ili kao neke komšije otvoriti svoju fabriku... Ovako, sa ponosom, priča o svom rodnom mestu, Kukujevcima, devetogodišnji Dragan Milošević. Jedan je od čak 300 mališana, u ovom selu nadomak Šida. Neobičnom, ne samo po natalitetu, tesnim vrtićima, već i po radu i trudu svojih žitelja - jedino je mesto u našoj zemlji u kom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nema nezaposlenih! Na sat vremena od Beograda, pola sata od Sremske Mitrovice, u Opštini Šid, smešteno je to čudo, zvano Kukujevci. Možda je sam početak bitan da se odgonetne zašto se ovo mesto toliko razlikuje od svih ostalih. I zašto nosi pogrešno ime, kada je ovo jedino mesto u kome se ne kuka. - Sadašnji meštani Kukujevaca su Srbi, koji su pre dvadesetak godina, zbog rata, došli iz Hrvatske i razmenili kuće i imanja sa ovdašnjim starosedeocima Hrvatima - priča nam Miroslav Stojčević, predsednik Saveta Mesne zajednice Kukujevci. - Svoje domove širom Hrvatske, iz čak 160 mesta, ustupili su nekadašnjim domaćinima Kukujevaca, a onda počeli iz početka. Bez kukanja i moljakanja, zauskali su rukave i počeli da rade. Kako Stojčević u dahu priča, većina Srba ostavila je zidane kuće, najčešće u gradovima Hrvatske, i preselila se u selo. Neretko na skromna gazdinstva, sa kućama od ćerpiča.BROJKE 2.300 stanovnika ima selo koje se proteže na oko 3.500 hektara 88 dečaka i devojčica uzrasta do pet godina živi u selu 100 domaćinstava uzgaja duvan i prodaje ga "Senti" ili "Čoki" - Za nepune dve decenije selo je podignuto iz pepela - kaže naš sagovornik, domaćin sela. - Svi su svojim radom, izuzetnom požrtvovanošću izgradili nove domove, pokrenuli poslove, oživeli ovaj deo Srema. Bez ičije pomoći, samo sopstvenim radom, stvoreni su današnji Kukujevci za ponos. Od drugih se razlikujemo i po slozi. Svi se meštani poznaju, a uveče, kada se radni dan završi, sretnemo se u okolnim kafanama, ne da pijemo, već da popričamo i nasmejemo se. Danas Kukujevce čini 2.300 stanovnika, a selo se proteže na 3.500 hektara. Osim u poljoprivredi i stočarstvu, veliki broj ljudi zaposlen je u lokalnoj klanici i preradi mesa "Agropapuk", ili na farmi koza "Beokapra". Oko 100 domaćinstava uzgaja duvan i prodaje ga "Senti", ili "Čoki". - Po privredi najjače smo selo u opštini, ali i šire - priča Stojčević. - Imamo i dve poljoprivredne zadruge "Ratar" i "Rit", silose za spremanje, "Asoler" uvoznika vuklkanizerske opreme, farmu kokošaka nosilja, čak i proizvodnju piva koju drži Beograđanin. To su sve mesta gde naši ljudi rade. Najpoznatiji su, međutim, po proizvodnji duvana. Jedna od 100 porodica koje se izdržavaju od ovog posla su Marići. Darija (30), glavu petočlane porodice zatekli smo na povratku iz polja, gde je pri kraju ovogodišnja berba. - Sa majkom i ocem sam 1997. godine došao iz Virovitice - seća se Dario. - Sve je bilo staro, tada smo živeli u malenoj kući od blata. Roditelji su brali duvan za nadnicu, a tek posle očeve smrti, pre sedam godina, i sam sam se upustio u posao sa duvanom. Sada imam četiri sušare i 10 hektara pod duvanom. Izgradio sam i novu kuću i nova dvorišna odeljenja. Oženjen sam Jasminom, a imamo dvoje dece, Milorada (5) i Petra (1). Želja nam je da imamo još dece. A mališana ne manjka u Kukujevcima. Samo dečaka i devojčica do pet godina ima 88, pa će uskoro uz pomoć donacije od 15.000 evra Fondacije "Novak Đoković", biti opremljena još jedna soba za vrtićku grupu. Obdanište se nalazi u sklopu Osnovne škole "Branko Radičević". Radojka Pašić već 23 godine radi u školskoj kuhinji. Po četvrti put je postala baka. Njena porodica čeka da iz porodilišta stigne najmlađa Katarina, a četvorogodišnjeg Jovana smo sreli u vrtiću. Na spratu ove uredne zgrade, ukrašene dečijim radovima, i postavkama etno-motiva sela Kukujevci, smeštene su učionice. Treći razred upravo ima matematiku. I đaci su vredni - 17 ih je odlično, četvoro vrlo-dobrih. Na pitanje zašto vole svoje Kukujevce, svi podižu ruku! - Zbog vrednih ljudi, plodne zemlje i zdrave hrane koju gajimo i najvažnije, jer imam puno drugara - sve je u jednu rečenicu sažela malena Milica Kostić. - Odnedavno imamo i pravoslavnu crkvu, a još nam samo nedostaje sportska hala, pa da selo ima sve.Deca svoju budućnost vide u selu CRKVA I DVORANA Kukujevci su nedavno dobili pravoslavni hram posvećen Uspeniju Presvete Bogorodice - kaže Stojčević. - To je najznačajniji objekat koji ulazi u istoriju naroda, a sagrađen je donacijama Kukujevčana. Prvi komšija Jovo Rajšić donirao je 50.000 evra, a po 20.000 evra Bratislav Bogatić i Slobodan Lazić. Pre mesec dana počele su liturgije. Pošto je ovde bilo isključivo hrvatsko stanovništvo, logično da smo zatekli katoličku crkvu. Osim ovog, čeka nas još jedan važan posao. Sve je više dece, srećom, i neophodna nam je školska dvorana gde će deca vežbati. Udružili smo se sa hrvatskom Opštinom Nijemci, pa ćemo zajedno aplicirati sa projektima, za sredstva iz fondova EZ. Do Nove godine projekti će biti završeni! ZASLUŽUJEMO I MI POMOĆ Kod nas je velika proizvodnja novca, dosta para odavde ide u budžet, ali se malo vraća - kaže Stojčević. - Pravedno bi bilo da se deo novca iz države uloži u asfaltiranje sedam kilometara puta, što nam je neophodno, da se započne zamena septičkih jama kanalizacionom mrežom. Naš je budžet 4,2 miliona dinara godišnje, što je premalo za ove investicije. Imamo utisak kao da nismo dobro došli. Radimo, mučimo se, sve obaveze ispunjavamo, samo ovih 100 porodica koje gaje duvan, godišnje plate struju milion evra, a ništa se još ne vraća. Deca koja upisuju srednju školu nemaju jeftin prevoz do Mitrovice i Šida, a u stomatološkoj ordinaciji ne radi stolica, pa lekar može samo da konstatuje problem, ali ne i da ga sanira. TITOVA SLIKA U hodniku Doma zdravlja stoji Titova slika. Spremačica Nena Vekić uz osmeh kaže da se najbolje živelo u njegovo vreme, pa zato i sada svako jutro otpeva pesmu "Druže Tito, mi ti se kunemo". Vekići su se iz Like preselila u Kukujevce 1995. godine. Srbi koji su svoju kuću u Hrvatskoj ustupili nekadašnjim Kukujevčanima, nikada nisu došli da žive u ovom selu, već su je ustupili Vekićima, a oni su ostali u Hrvatskoj. Nena ima dvoje dece, sin studira, a ćerka je zaposlena.

Nastavak na Večernje novosti...