Izvor: Blic, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Kragujevac se slilo 30 miliona evra
KRAGUJEVAC- Isplata otpremnina bivšim radnicima preduzeća „Zastava zapošljavanje i obrazovanje" (ZZO) počela je juče na šalterima banaka. Na svaki pojedinačni račun oko 4.000 radnika, koliko ih je potpisalo dobrovoljni raskid radnog odnosa, uplaćeno je u proseku oko 5.000 evra. U Kragujevac je ukupno stiglo blizu 30 miliona evra svežeg novca, od koga je, kako kažu ekonomisti, moglo da se napravi 15 novih fabričkih hala ili da se otvori pivara.
Najviše sredovečnih
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Od 4.412 radnika koji su bili na evidenciji ZZO-a, najviše ih je sredovečnih. Manje od 40 godina ima svega 464 radnika. Od 40 do 50 godina života je 1.191 radnik, a od 50 do 60 godina starosti na evidenciji ih je bilo 1.894.
Nekvalifikovana i polukvalifikovana
bila su 1.573 radnika. Kvalifikovanih i sa petim stepenom stručne spreme na ZZO bilo je 2.528 radnika.
Sa visokom stručnom spremom je 331. Za njihovo izdržavanje Vlada Srbije je od 2001. godine
izdvojila 6,3 milijarde dinara.
Vlada Srbije obezbedila je ovaj novac iz državne kase, nakon odluke da posle šest godina postojanja, više ne finansira ovo jedinstveno preduzeće, čime ono praktično prestaje da postoji. Radnicima je isplaćeno 250 evra za svaku godinu radnog staža.
Juče nije bilo preteranih gužvi pred bankama, jer se isplata obavlja po azbučnom redu i trajaće do 5. septembra.
Iako kragujevački ekonomisti i uspešni privrednici procenjuju da bi sa tolikim novcem mogle da se pokrenu male porodične radionice ili privatne firme u kojima bi nekoliko radnika udružilo sredstva, većina onih koji su juče čekali ispred banaka da podignu svoje otpremnine nepoverljiva je i nema ideje šta da učini s pristiglim novcem. Kažu da su zatečeni odlukom države da ukine preduzeće u kome su bili bez posla, ali su primali 45 odsto zarade kao da su bili na svojim ranijim radnim mestima, sa plaćenim socijalnim i zdravstvenim osiguranjem.
- Nije to neka para. Treba vratiti dugove, platiti zaostale komunalije, opremiti decu za školu. Samo za to mi treba oko 1.500 evra. Do penzije je ostalo mnogo, a posla nema. Imam dvojicu sinova koji su odlični đaci i iduće godine treba da krenu na fakultet. Ulagaću u njih, valjda će mi se ta investicija isplatiti - kaže Radoje Arsenijević, koji je posle 20 godina radnog staža uzeo pet hiljada evra otpremnine.
Ni on ni njegov doskorašnji kolega sa ZZO-a Mališa Jovanović ne razmišljajuju o tome da otvore sopstvenu firmu. Kažu da novac koji su dobili nije dovoljan za privatni biznis.
- Dok zakrpim rupe u kućnom budžetu, obnovim belu tehniku koja je na izdisaju, kupim drva i ugalj za zimu, ode polovina. Šta da uradim sa preostale dve hiljade evra. Čuvaću ih za ne daj bože - kaže Mališa.
Ekonomisti iz Kragujevca ocenjuju da je najnepovoljnija varijanta da otpremnine odu u tekuću potrošnju.
- Važno je da radnici shvate da je taj novac namenski određen da na duži rok osiguraju egzistenciju svoje porodice. Pojedinačno to nije mnogo novca, ali može njih nekoliko sa srodnim zanatima da se udruži i osnuje firmu - kaže Zoran Kuzmanović, zadužen za privredne resurse u Skupštini grada.
Nebojša Simić, ekonomista u Biznis start-up centru smatra da je najvažnije novac ne držati kod kuće, već ulagati u investicione fondove i na berzu.
- Treba raditi savetodavno, jer nemaju svi preduzetnički duh, i te ljude uputiti kako da oplode svoj novac u finansijskim tokovima - navodi Simić.
- Za 30 miliona evra, može da se izgradi 15 fabričkih hala, površine do 3.000 kvardatnih metara. U svakoj bi posao moglo da nađe po 200 radnika, koji bi proizvodili sitnu komponentistku za velike inostrane korporacije - navodi Aca Zlatić, direktor slovenačke fabrike „Grah automative". Poznati kragujevački privrednik Tanasije Katanić, vlasnik „Prizme", kaže da je toliko novca trebalo za osnivanje jedne pivare iz Vojvodine.
- U fabriku, opremu i potpuno novi brend uloženo je upravo 30 miliona evra, a takav projekat podrazumeva do pet hiljada novih radnih mesta. Sa prosečnih pet hiljada evra, koliko su dobili, pojedinačno ne može da se pokrene nijedan ozbiljan biznis, a za ulaganja na berzi potrebni su im kvalitetni i sigurni brokeri - kaže Katanić.
Anketa - Šta ćete uraditi s novcem od otpremnina?
Ljiljana Damjanović
Uzela sam 6.000 evra otrpemnine. Imam petoro dece. Dok ih sada opremim za školu i fakultete treba mi 100.000 dinara. Polovinu ću staviti u banku.
Jelica Stefanović
Ostaviću novac u banci. Ne znam u šta bih mogla da uložim. Raspolagaću po malo, jer ostalo mi je osam godina do penzije, treba od nečega da živim.
Željko Antić
Imam 23 godine radnog staža. Moram nekako da rastegnem taj novac, jer penzija je daleko, a nemam ideju kako bih mogao da ga uložim.
Milan Virijević
Nikakvo udruživanje ni ortakluk ne dolazi u obzir, jer imam loša iskustva. Imam 27 godina staža. Razmisliću da li ću sam da osnujem neku firmu.
Milovan Savić
Kad država nije mogla sa ovolikim parama da pokrene neku proizvodnju, kako ću ja sa mojih 6.500 evra. Ovo ću da čuvam, a za život ću da se snalazim kao i do sada.
Ljubica Buzurović
Ne znam ni gde, ni kako i da li negde ulagati. Nema šanse nešto privatno da otvorim. Imam dva mala deteta. Rastezaćemo koliko možemo, jer posla nema.
