Izvor: Blic, 19.Feb.2017, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U KANDŽAMA SEKTE "Moj otac je imao 13 žena i 50 dece, ali to nije bio njegov NAJVEĆI GREH"
Ana LeBaron gotovo je u zadnji čas pobegla iz poligamne sekte u kojem je rođena. Sektu je osnovao njen otac, a kult pod njegovim vođstvom smatra se odgovornim za više od 20 ubistava. LeBaron u razgovoru za BBC prvi put otkriva kako je bilo odrastati u takvom okruženju i kako je uspela da se otrgne odatle i pobegne.
Irvil LeBaron bio je vođa poligamnog kulta koji se smatra odgovornim za više od 20 ubistava. Ubistva su se nastavila čak i nakon njegove smrti jer je iza sebe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostavio spisak ljudi koje treba likvidirati.
- Učili su nas da živimo u strahopoštovanju prema njemu kao Božjem proroku, jedinom pravom na Zemlji. Učili su nas da smo nebeska deca i da nam je otac prorok Irvil LeBaron. I verovali smo u to, iako su se prema nama ponašali grozno, i dalje smo verovali da smo Božja deca - priča Ana i sama kao da još uvek ne veruje šta je proživela.
"Božja deca" u begu od zakona
Ana kaže da na prste jedne ruke može da nabroji koliko puta je bila u istoj prostoriji s ocem, ali da to ne umanjuje moć koju je on imao nad svojih 13 supruga i više od 50 dece.
- Koristio je strah da bi manipulisao ljudima. Bili smo previše prestravljeni da ne bismo uradili ono što nam naredi. A nas niko ništa nije pitao - dodaje Ana.
Ana je danas 48-godišnjakinja koja je pronašla način kako da kanalizuje traume koje je preživela, tako što je svoje iskustvo pretočila u knjigu "Ćerka poligamiste".
Rodila se u Meksiku, gde je bilo skrovište sekte. Još kao bebu su je odvojili od majke, Irvilove četvrte žene Ane-Me Marston, a veći deo detinjstva provela je u begu od zakona. Selili su iz jedne sigurne kuće u drugu, spavala je na prljavim madracima koje bi pronašli i kopala po smeću u potrazi za hranom, zajedno s drugom decom i Irvilovim ženama.
- Govorili su nam da nas policija goni jer smo odabrana Božja deca i da nas spoljni svet ne razume. Tako su nam objašnjavali selidbe usred noći i bežanje od zakona - kaže Ana i priča da su decu iskorišćavali kao radnu snagu u kućnim, improvizovanim radionicama koje su bile glavni izvor finansija kulta. Terali su ih da ribaju masnoću i prljavštinu rerni i frižidera po 12 sati dnevno za vreme školskih praznika.
- Gledala sam braću i sestre kako dobijaju grozne batine jer su pokazali bilo kakav stav, a to su bila samo deca. Mala deca. Koliko zapravo mogu fizički raditi 10-godišnjaci? Mogu ako ih pritom tučete - priseća se.
Deca, doduše, nisu u potpunosti bila odvojena od spoljnog sveta - smeli su da idu u školu, ali tamo nisu smeli nikome da pričaju šta se događa kod kuće niti kako žive.
- Učili su nas da lažemo - kaže Ana.
Devojčice su imale najniži položaj u sekti:
- Vladao je patrijarhat, a devojčice su pripremane da postanu žene poligamistima koji su već imali žene. Učili su nas da to prihvatimo kao normalno, kao svoju sudbinu, kao blisku budućnost čim uđemo u dob kada smemo da se udamo, a to je bilo nakon napunjene 15. godine. Zato, kad sam pobegla sa 13 godina, to je bilo u poslednjem trenutku - kaže Ana.
"Lista za odstrel"
Ana u to vreme to nije znala, ali je njenog oca, moćnog, harizmatičnog vođu, tražili su FBI i meksička policija zbog niza ubistava s obe strane granice. Iako je retko sam okrvavio ruke, naređivao je sledbenicima da ubiju svakoga (uključujući jednu suprugu i dvoje sopstvene dece) ko bi doveo u pitanje njegov položaj Božjeg poslanika na Zemlji, pretio odlaskom iz kulta ili se žalio vlastima. Njegovi sledbenici su verovali da on dobija poruke direktno od Boga i zbog toga su mu verovali.
Irvil je uspešno izbegao suđenje za ubistvo Džoela u Meksiku, a u ruke FBI-ja pao je 1979. pod okolnostima koje nikad nisu do kraja razjašnjene. Osuđen je na doživotni zatvor zbog ubistva Rulona Olreda, vođe poligamnog kulta iz Jute koji je odbio da prizna Irvila. Umro je u zatvoru u državi Juta 1981. godine, ali ni to nije bio kraj njegovog terora.
Ana je tada živela u Hjustonu s majkom, polusestrom Lilijan i njenim mužem Markom. Bili su među zagriženijim sledbenicima, ali nakon što je Irvil završio u zatvoru, počeli su da se odvajaju od sekte i pridružili su se hrišćanskoj crkvi koja nije podržavala poligamiju. Irvilov naslednik Den Džordan doputovao je u Hjuston samo da bi naredio Ani i njenoj majci da se vrate u Denver, ali se 13-godišnja Ana pobunila.
- Nisam mogla da verujem da je uspeo da nagovori moju majku na povratak nakon što je iskusila život u Hjustonu, najnormalniji koji smo do tad živele. Živele smo u istoj kući godinu dana, najduže što sam ikad na jednom mestu bila i jeli smo hranu koju smo kupili u radnji. Plaćali su nam za posao, pa smo mogle i da uštedimo. Bilo je sad ili nikad. Znala sam da ne želim da se vratim - priča Ana i kaže da ne bi uspela da nije bilo Lilijan koja ju je skrivala u motelskoj sobi dok se majka i Džordan nisu vratili u Denver. O Lilijan i Marku priča kao o herojima koji su joj pomogli da promeni život.
Međutim, Mark je ubrzo shvatio da se nalazi na Irvilovoj "listi za odstrel" sa još otprilike 50 ljudi koji su smatrani izdajnicima. Taj 38-godišnji muškarac nije hteo da se skriva, a ubijen je oko četiri sata poslepodne 27. juna 1988. iz vatrenog oružja. Gotovo istovremeno ubijen je i Markov brat Dvejn s osmogodišnjom ćerkom Dženifer, kao i Anin polubrat Edi u Teksasu.
Sva ubistva počinjena su gotovo istovremeno, u razmaku od otprilike pet minuta i su postala poznata pod nazivom "četiri ubistvaza četiri sata".
Niko nije siguran
Ubistva su šokirala Ameriku i postalo je jasno da neko ubija u Irvilovo ime, naverovatnije jedan od njegovih sinova. Ana priča kako je to bio strašan period jer su svi strahovali za svoje živote. Niko nije bio siguran, pa ni ona.
Anin polubrat Eron LeBaron je 1997. osuđen na 45 godina zatvora za organizovanje "četiri ubistva za četiri sata", a zatvorena su još četiri člana sekte optužena za saučesništvo.
Ana je kasnije izgradila novi život, udala se za Dejvida, simpatiju iz detinjstva u Hjustonu koji se u međuvremenu pridružio marincima i s kojim je osnovala porodicu. Ceo život je posvetila borbi protiv poligamije jer smatra da niko ne želi da deli partnera i to ne smatra prirodnim. U tome se ne slaže s majkom koja je do kraja ostala verna Irvilovom učenju:
- Moja mama još uvek veruje u poligamiju kako je učio osnivač mormonske crkve Džosef Smit. Ne razumem kako je to moguće s obzirom na svu tugu i tragediju koja je zadesila njenu decu - kaže Ana.
Anina sestra Lilijan počinila je samoubistvo 1998. nakon ubistva muža zbog čega se Ana borila s depresijom.
Danas smatra da je njen otac bolovao od mentalne bolesti veći deo života.
Poslednja osuđena za ubistva je Žaklin Tarsa LeBaron, koja je u zatvoru završila 2011. nakon 20 godina bega.
Ana smatra da je ovo sve prošlost i da njena knjiga neće nikoga dovesti u opasnost:
- Imam petoro odrasle dece i kada bi moja priča mogla mene ili nekog koga volim da dovede u opasnost, nikada je ne bih napisala. Sto odsto verujem da je ovo sve prošlost i da više nismo u opasnosti - rekla je Ana.
Knjigom, osim toga, želi da popravi porodične odnose među brojnim ljudima s kojima je odrastala u ovim bizarnim uslovima. Kaže da je ponosna na svoju porodicu jer su čak i oni koji su učestvovali u maltretiranju drugih danas brižni i normalni članovi zajednice, piše Jutarnji list.
.jpg)
