Izvor: B92, 27.Apr.2015, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"U Jasenovcu nema mesta politici"
Predsednica Hrvatske je izjavila da je na komemoraciju u Jasenovac poslala izaslanika jer je Jasenovac, kako ističe, mesto u kojem nema mesta politici.
"Svoje utiske sam izrekla u knjizi. To je mesto duboke tragedije i gde nema mesta politici. Zato sam tamo poslala izaslanika (reditelja i bivšeg logoraša) Branka Lustiga", rekla je Grabar Kitarović novinarima tokom posete Gunji u Posavini, preneli su mediji.
Predsednica je podsetila da je u Jasenovcu bila 22. aprila, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na sam dan proboja zatvorenika.
Grabar Kitarović je tamo otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, a javnost je o njenoj poseti obaveštena tek saopštenjem iz pres službe hrvatske predsednice.
U knjizi utisaka je napisala da, kao predsednica Hrvatske i kao čovek, "osuđuje zločine mučenja i ubijanja koji su se tu događali".
"Ideologija koja je uzrokovala ove zločine moralno je i pravno osuđena. Ta politika bila je volja režima koji se vezao uz nacističko-fašističku Osovinu i na nečastan način iskoristio legitimnu želju hrvatskog naroda za svojom državom", upisala je Grabar Kitarović.
Odluka predsednice da ne ide na komemoraciju u Jasenovac, gde su bili premijer Zoran Milanović i predsednik Sabora Josip Leko, izazvala je kritiku.
Analitičari ocenjuju da je to neprimeren potez koji pokazuje još jednu nesaglasnost između predsednice, koja je iz opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Vlade koju vodi Zoran Milanović iz Socijaldemokratske partije (SDP).
Proteklih desetak godina bilo je uobičajeno da komemoracijama u Jasenovcu prisustvuje šef države - tamo su išli Stjepan Mesić i Ivo Josipović, koji su u svojim govorima oštro osuđivali NDH, ustaške zločine i isticali važnost antifašizma za Hrvatsku.
Za razliku od Jasenovca, Grabar Kitarović će, kako su proteklih dana pisali mediji, sredinom maja biti 16. maja održava u Blajburgu, u Austriji, na komemoraciji povodom 70. godišnjice stradanja zarobljenih pripadnika NDH i drugih poraženih vojnih formacija.
Na komemoraciju u Bjaburgu visoki funkcioneri Hrvatsk do sada nisu išli. Ipak, nekoliko premijera i bivši predsednik Ivo Josipović položili su cveće kod spomen-ploče na Blajburškom polju, ali ne na dan komemoracije. Na taj način želeli su da iskažu pijetet prema civilnim žrtvama koje su povlačile s pripadicima kvinsliških vojnih snaga u bekstvu.
Mediji ocenjuju da su hrvatski zvaničnici do sada pazili da ne bude izjednačavanja Jasenovca i Blajburga.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, kao i komunista, te Hrvata i drugih, u cilju stvaranja etnički čiste, kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada se znaju imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
