Izvor: Politika, 07.Okt.2013, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Evropi kaznu „odrađuju” milioni ljudi, u Srbiji samo 64
U zatvorima svih zemalja EU nalazi se milion osuđenih a još tri do četiri miliona izdržava kaznu na slobodi. – Srbija ima 10.000 zatvorenika i samo 409 osuđenih na rad, kućni zatvor, „narukvicu” i zaštitni nadzor
Dok više od deset hiljada osuđenika u Srbiji izdržava kazne u zatvorima, tek 409 osuđenih izdržava kazne „na slobodi”. Trenutno u Srbiji ima 64 osuđenih koji rade u javnom interesu, 39 je u kućnom zatvoru, 283 nosi elektronsku „nanogicu”, a 23 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je uslovno osuđeno uz zaštitni nadzor. Još 44 neosuđenih nalazi se u kućnom pritvoru. Tako je ukupan broj „nezatvorenih” pritvorenika i osuđenika 453.
– Kada bude radilo svih 15 kancelarija za sprovođenje alternativnih krivičnih sankcija, biće povećan broj onih koji će kaznu izdržavati van zatvora. Sada radi sedam kancelarija i privodimo kraju pripreme za sprovođenje alternativnih sankcija u još osam gradova. Raspisan je konkurs za 20 novih poverenika koji će organizovati i nadzirati izvršavanje kazne rada u javnom interesu. Kada otvorimo još osam kancelarija, očekujemo da će i broj ovih osuđenika biti drastično povećan – kaže Zorana Vučićević, portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave.
Reč je o kaznama koje mogu biti izrečene samo za lakša krivična dela, uglavnom onima koji su se prvi put ogrešili o Krivični zakonik. Cilj je da se izbegne „kriminalna infekcija” u zatvorima, a da društvo ima koristi od onih koji, zbog učinjenog krivičnog dela, imaju dug prema državi i društvu.
Da je sistem alternativnih krivičnih sankcija još nerazvijen u Srbiji, dovoljno govori podatak da u celoj Evropi trenutno ima nekoliko miliona ljudi koji su osuđeni na neku od kazni van zatvorskih zidina. Taj podatak izneo je nedavno, na zlatiborskom seminaru krivičara, dr Zoran Stevanović iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
– U zemljama članicama EU, na izdržavanju zatvorskih kazni nalazi se blizu milion građana, a tri do četiri puta više njih je pod nekim vidom nadzora probacijskih službi. Te službe su u pojedinim zemljama na veoma visokom nivou i postižu odlične rezultate – osuđeni se bolje integrišu u društvo, smanjen je broj povratnika i smanjeni su troškovi kaznenog sistema – kaže dr Stevanović.
Naše ministarstvo je pripremilo petogodišnju Strategiju razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija, kao i Zakon o probaciji i izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, pa se tek za nekoliko godina može očekivati da zatvorska kazna ne bude dominantna kada je reč o lakšem kriminalu.
Kad podatak o 409 naših osuđenika na vanzatvorske kazne uporedimo sa Nemačkom, Švedskom ili Engleskom, uočićemo veliku razliku, a apsolutni rekorder u primeni ovih kazni je Finska. Tamo se godišnje izrekne 3.885 alternativnih sankcija na 100.000 stanovnika.
– Najorganizovaniju probacijsku službu imaju Engleska i Vels. Njihovi stručnjaci su, odličnim rezultatima u reintegraciji osuđenika, nametnuli i policiji i pravosuđu da uvažavaju njihove ocene pri donošenju odluka o prestupnicima. U službi za probaciju zaposleno je 18.000 ljudi koji se staraju o 242.000 prestupnika. I Probacijska služba u Švedskoj ima značajan uticaj na odluke krivičnih sudova, broji oko hiljadu službenika i još deset hiljada volontera koji su uključeni u neki vid nadzora nad 15.000 osuđenika – kaže Zoran Stevanović.
Nemačka ima tri hiljade službenika različitih profila koji prate i usmeravaju oko 225.000 osuđenih na rad u javnom interesu i elektronski nadzor. Jedan službenik radi sa po 70 do 100 kažnjenika.
– U nekim nemačkim pokrajinama probacijske službe rade u sastavu suda, a u drugima pripadaju javnom tužilaštvu, a neke su u nadležnosti Ministarstva pravde. I u drugim zemljama ove službe su sastavni deo pravosuđa, a izuzetno razvijen probacijski sistem imaju i Holandija, Danska i Island – kaže dr Stevanović.
Rad u javnom interesu u Hrvatskoj se zove „rad za opšte dobro na slobodi”. Ta kazna je prošle godine izrečena u čak oko dve hiljade slučajeva. Otvoreno je 12 povereničkih kancelarija, a planirano je da u probacijskoj službi radi oko 500 službenika i poverenika.
– U Srbiji je potrebno izgraditi efikasan sistem u kojem će manji broj profesionalaca sprovoditi veći broj alternativnih sankcija. Oni koji će sigurno biti na dobitku jesu sami prestupnici i njihove porodice, jer su negativnim efektima zatvora najviše pogođeni oni koji su prvi put osuđeni i to na kratke kazne. Vanzatvorske kazne čuvaju povezanost osuđenog sa porodicom i društvom, a istovremeno eleminišu psihološke posledice i „kriminalnu infekciju” koje donosi zatvorska kazna – kaže dr Stevanović.
Zbog toga što je probacijska služba u Srbiji tek u početnoj fazi razvoja, naš sagovornik ocenjuje da će biti potrebno mnogo umeća i energije u koncipiranju službe, izgradnji organizacije, edukaciji kadrova i osmišljavanju aktivnosti i programa za prestupnike.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 07.10.2013
.jpg)
