Izvor: Blic, 25.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U BiH svakog dana gladuje jedan grad
Banjaluka - Paljanin Čedo V. (59) obesio se u pomoćnom objektu u blizini kuće. U oproštajnom pismu je naveo razlog svog psihičkog stanja: diže ruku na sebe jer nema novca za život! Vest, nažalost, uobičajena kao deo crne hronike, ali i porazne statističke činjenice da je BiH zemlja sa najvećom stopom siromaštva u regionu.
Prema podacima koordinacionog odbora humanitarno- karitativnih organizacija u BiH, oko 1,1 milion ljudi živi na rubu egzistencije. Istovremeno, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslednjih nekoliko meseci povećao se broj građana koji su zatražili porciju u narodnim kuhinjama, pa trenutno oko 20.000 ljudi koji po parče hleb i par kaiška skuvanog obroka dolaze u javne kuhinje širom BiH.
Predsednik ovog odbora Hajrudin Šahić upozorava da po obrok u narodne kuhinje širom BiH dolaze i cele porodice, ali i pored punih kazana hrane i dalje nema dovoljno za sve. I dok se u susednim zemljama pokreću trajne akcije prikupljanja novca za obroke za gladne, kod nas je taj posao prepušten humanitarnim, najčešće verskim organizacijama i donatorima, kojih je sve manje. Od humanosti vlasti, kaže Šahić, odavno su digli ruke, jer država daje samo onima koji nisu stanju da samostalno osiguraju prihode, a zanemaruju se oni koji ne mogu da nađu posao ili drugi izvor zarade. Poređenja radi, od jedne prosečne plate poslanika državnog parlamenta može se napraviti oko 2.000 obroka za gladne.
„Nerazumevanje vlasti na svim nivoima siromašne i gladne posebno pogađa. Država jednako uzima i od onih koji imaju mnogo kao i od onih koji su dotakli dno", kaže Šahić. On upozorava da je stanje u BiH alarmantno, ali da na to vlasti uopšte ne reaguju, a sirotinju niko ne vidi, jer nije interesantna ni kao biračko telo.
Predsednik jevrejske humanitarne organizacije „La Benevolencija" Boris Kožemjakin kaže kako je potreba za obrocima u gradovima koliko-toliko zadovoljena, ali broj onih koji su zabačenim selima danas ostali gladni niko ne beleži.
„Mnogo toga ’šepa’ u ovoj državi pa su socijalni programi usmereni samo na gašenje privremenih požara. Uostalom mislim da bi bogati biznismeni mogli da se bar simbolično angažuju", smatra on.
U tri narodne kuhinje Udruženja „Kruh Sv.Ante" u Sarajevu dnevno se nahrani oko 970 ljudi, što je za 200 više nego lane.
„To nije mnogo, ali mi imamo i troškove prevoza obroka onima koji ne mogu da dođu do nas. Zabrinjavajuće je da ima i sve više dece koji pružaju ruku za komad hleba", upozorava direktor ovog udruženja Stipan Radić, procenjujući da u teškoj bedi živi više od pola miliona građana.
Predsednik Upravnog odbora srpskog humanitarnog društva „Dobrotvor" iz Sarajeva Aleksa Čebić kaže da oni ne pripremaju obroke, ali siromašnima dele novac, namirnice, odeću, obuću i lekove. I Čebić naglašava da na vrata ovog humanitarnog društva kuca sve više ljudi, a da je odziv donatora poražavajući.
Pun iznos PDV za humanitarne akcije
Koliko je BiH „osetljiva" na socijalne probleme najbolje govori podatak da država naplaćuje puni iznos PDV na svaki poziv broja za humanitarne akcije. Portparol Uprave za indirektno oporezivanje BiH Ratko Kovačević kaže kako do sada nije bilo inicijativa da se ovaj porez u tim slučajevima potpuno ukine.
Sve više Banjalučana na kazanu
Miroslav Subašić iz humanitarne organizacije „Mozaik prijateljstva", koja dnevno nahrani oko 350 Banjalučana, kaže kako se svake sedmice pojavljuju novi ljudi koji traže obrok. Imaju i osmočlane porodice koje se hrane isključivo od njihovih tzv. obroka ljubavi. „Jedna porcija košta oko 1,5 KM. Imamo kutije u supermarketima gde ljudi mogu da ubace sitniš, a s obzirom na siromaštvo zadovoljni smo količinom novca koji prikupimo. Međutim, sudeći prema sadašnjim potrebama svako veće naselje treba da ima javnu kuhinju", kaže on.
