Izvor: Večernje novosti, 07.Okt.2012, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Beograd po zdravlje

SVAKE godine Republički fond za zdravstveno osiguranje overi nekoliko stotina hiljada uputa pacijentima koji se leče van područja svoje filijale. Većina bolesnika upućuje se u Beograd, jer prestonica ima najviše mogućnosti. Smeštaj pacijenata, pregledi i lečenje van prebivališta ponekad nisu nimalo laki. Složena administracija i teritorijalna podela gde i kome pacijent pripada često zadaju muke bolesnicima, ali i lekarima. Jedan od drastičnijih primera jeste grad Pančevo, koji bi svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pacijente, jer pripada Vojvodini, trebalo da šalje u Novi Sad ili Sremsku Kamenicu umesto u Beograd, koji je udaljen samo 15 kilometara. - Administrativno pripadamo Vojvodini, ali blizina glavnog grada čini logičnim da bolesnici idu u Beograd - kaže dr Milan Milić, direktor Opšte bolnice Pančevo. - Pacijenti iz Pančeva sada idu u Beograd, iako tamo ne pripadaju. Nekad je bilo dosta zastoja i problema, jer se insistiralo da se opredeljeni novac zadrži u Vojvodini, a ne u Beogradu, ali je poslednjih godina situacija drugačija. Barijeru bi trebalo ukinuti i da se sa običnim uputom, koji ne mora da overava komisija RFZO, ide u bilo koju drugu zdravstvenu ustanovu.KILOMETRI DO ZRAČENJA PACIJENTI koji idu na zračenje upućuju se u mesta gde će najbrže stići na red. Kako nam je rekla Sanja Mirosavljević, portparol Fonda, prošle godine je iz Beograda više od 300 bolesnika išlo na zračnu terapiju u Kladovo, koje je 300 kilometara udaljeno od Beograda, a sve zbog prebukiranosti kapaciteta u prestoničkim ustanovama. Podela je do pre nekoliko godina primoravala Pančevce da idu na zračenje u Sremsku Kamenicu umesto u Beograd. Prema rečima dr Milića, danas mogu da idu gde hoće. Često biraju mesta gde su liste čekanja kraće. - Zdravstvena zaštita ostvaruje se prema mestu prebivališta i time je osiguranicima obezbeđeno da se leče najbliže svom mestu stanovanja - kaže Sanja Mirosavljević, portparol RFZO. - Ukoliko je bolest složenija, pacijent se upućuje u bolnicu u svom mestu ili u gradu koji je njemu najbliži. Odatle, po potrebi, može da ide u najbliži klinički centar. Na predlog lekara specijaliste za lečenje van područja svoje filijale lekarska komisija RFZO daje saglasnost. Fond snosi troškove lečenja, a osiguranici imaju prava i na naknadu troškova lečenja do te ustanove, kao i za njihove pratioce. Kada ni to ne pomogne, postoji mogućnost slanja u inostranstvo. Kontrola uputa najviše se radi iz razloga da se pacijenti ne bi upućivali u Beograd ili neku drugu ustanovu ako to nije neophodno. - Događa se da je popunjenost kapaciteta u bolnicama širom Srbije oko 50 do 60 odsto, a da su zdravstvene ustanove u Beogradu prebukirane - objašnjava Sanja Mirosavljević. - Ljudi se ne leče prema svojim željama, već prema potrebi. A kad god specijalisti predlože lečenje van područja filijale, jer su sve mogućnosti iscrpljene, lekarska komisija obavezno overava uput.

Nastavak na Večernje novosti...