Izvor: B92, 20.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U BEOGRADU UHAPSEN BIVSI MINISTAR POLICIJE BIH
Beograd -- Jos nema reakcija zvanicnika Bosne i Hercegovine na hapsenje bivseg ministra policije Alije Delimustafica. On je, kako javlja BBC, pravosudnim organima Kantona Sarajevo nedostupan od proleca prosle godine, kada je u zalbenom potupku odlukom Vrhovnog suda BiH pusten na slobodu. Prethodno je nekoliko meseci proveo u istraznom zatvoru.
Medjunarodna zajednica je posle oslobadjajuce presude trazila striktno postovanje zakona i materijalnih cinjenica koje su se Delimustaficu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stavljale na teret, a to su zloupotreba sluzbenog polozaja i falsifikovanje dokumenata. Sarajevski mediji spekulisu da se cela prica odnosi na novcane transakcije "BH banke", gde je Delimustafic bio predsednik Upravnog odbora. Likvidacijom te banke americka ambasada u Sarajevu je ostala bez milion dolara, a propala su i sredstva drugih ambasada i medjunarodnih organizacija. U izjavi za BBC Delimustaficev advokat Bahrija Karkin kaze da nije obavesten o hapsenju, u cetvrtak u Beogradu. Karkin navodi da ga to ne iznenadjuje jer je u Jugoslaviji na snazi stari zakon o krivicnom postupku gde policija moze 3 dana da drzi pritvorenog koji nema pravo da se javi advokatu. Na pitanje da li ce otputovati u Brograd Karkin odgovara: "Nemam nikakvu zvanicnu informaciju. Prikupicu informacije. Ako Delimustafic bude trazio da ga zastupam i u tom predmetu prijavicu se kao njegov branilac i ucestvovati u postupku ekstradicije", kaze Karkin.
Bivsi bosanski ministar policije Alija Delimustafic, kako tvrde izvori B92, pokusavao je da s grupom jugoslovenskih drzavljana u Srbiji uspostavi monopol na trzistu hartije. U tome je imao pomoc nekih politicara sadasnje i bivse vlasti. U Srbiji postoji jedna domaca fabrika papira, "Matroz" iz Sremske Mitrovice. Prema oceni direktora i glavnog urednika "Glasa javnosti" Slavoljuba Kacarevica, ta fabrika ima kapacitete da zadovolji potrebe svih potrosaca, odnosno izdavaca dnevnih novina. "Na godisnjem nivou posao na ovdasnjem trzistu hartije iznosi 40 miliona maraka, sto i nije tako unosan biznis u odnosu na trgovinu duvanom ili alkoholom", kaze Kacarevic. On tvrdi da u Srbiji ne postoji monopol na trzistu papira. "U ovom trenutku Nikako ne vidim mogucnost uspostavljanja monopola na trzistu hartije jer je ono sada veoma otvoreno. Ponudjaci iz celog sveta prisutni su na nasem trzistu, doduse najvise se od uvoznih prodaje ruska hartija. Nema ni govora o nekom monopolu u ovom trenutku. Iskustvo nam pokazuje da je moguce uspostaviti monopol na tom trzistu iskljucivo uz pomoc drzave. U ovom trenutku, mislim da je bilo cija ambicija da uspostavi monopol na trzistu hartije neostvariva i nisam siguran otkud takva optuzba na racun Delimustafica", kaze Kacarevic. Posto "Matroz" ima potrebu za uvoz svih vrsta papira, narocito kvalitetnijeg, Kacarevic ocenjuje da je Delimustafic verovatno predstavljao nekog od inostranih proizvodjaca. "Pretpostavljam da je Delimustafic mogao da se bavi zastupanjem nekog stranog proizvodjaca papira i da je mogao da pokusa da ovde ponudi neku hartiju za prodaju, znajuci da ovo trziste uvek trazi tu hartiju, ali u relativno malom obimu. Nismo mi neko znacajno trziste. Niti znam s kim je on to mogao da radi, niti sta je mogao da nudi. Nasa firma kupuje hartiju, stalno smo na trzistu papira, ali nisam imao priliku da vidim nikakav monopol", zakljucuje Kacarevic.
