Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Jul.2020, 11:09
Tužni raport iz Novog Pazara, Tutina i Sjenice
Kako izgledaju mesta u doba epidemije jednog virusa u kome su građani taoci nekoliko političkih struja, odnosno pojedinaca, najočitije je u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Inače učaureni u siromaštvu, geografskoj odsečenosti, manjku civilizovane infrastrukture, meštani ovih mesta postali su žrtve nebrige, a tragediji možemo svedočiti uživo.
Piše: Marko Oljača
Prepušteni sami sebi, dovoljno daleko od velikih gradova i dešavanja, zaražavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << virusom SARS-CoV-2 je masovno, baš kao i umiranje od Covida19. Scena ispred Doma zdravlja u Tutinu, gde se žena u hidžabu valja po betonu od očaja i nemoći, jer su joj oca i brata vratili sa teškim pneumonijama iz Opšte bolnice u Novom Pazaru je nešto najpotresnije što sam video u svom životu.
U sva tri mesta sa minareta su učestale objave o mrtvima, gradovi su oblepljeni smrtovnicama, dnevno se obavi po nekoliko desetina dženaza, bolnice i domovi zdravlja su prezatrpani, lekara nema dovljno (veliki broj njih je zaražen ili je u samoizolaciji. Samo u Sjenici bilo ih je u vreme naše poste više od trideset, a u utorak više od pedeset je upuđeno u Opštu bolnicu u Nobom Pazaru. Nedostaju lekovi, zašitna oprema, aparati.
Situacija u Novom Pazaru je delimično stabilizovana poslednjih nekoliko dana, Tutin gotovo ništa da nije imao, a Sjenica je raspolućena između nadležnosti zdravstvenih vlasti – na sredokraći su između Užica i Novog Pazara. Posebno zabrinjava nedostatak komunikacije sa Kriznim štabom na republičkom niovu, kao da ljudi tamo ne postoje. Lekari su mi svedočili da su se obraćali za pomoć, ali ih niko nije udostojio, ne pomoći, već bilo kakvog odgovora.
Građani su uplašeni, napadi panike i histerije su redovne pojave, zbunjeni su, ne znaju šta da rade, niti se iko trudi da im pomogne, objasni situaciju i umiri. Potpuna atrofija društva u kome jedan čovek prestaje brinuti o drugom. Svi smo zakazali, a postalo je i belodano da nikakav sistem i državu nemamo.
Preventivna medicina u tom kraju ne postoji, klinički deo odgovora na epidemiju je izostao, testiranje se praktično ne radi (makar ne PCR testovima). Lažiraju se podaci o broju zaraženih i preminulih, iako je to nemoguće sakriti u Sandžaku zbog običaja sahranjivanja, koji su drugačiji kod muslimana, nego kod pravoslavaca i katolika – bolji izvor podataka su postale verske ustanove, nego zavodi za javno zdravlja. Zbog nemogućnosti da se bolesni dobiju adekvatnu zdravstvenu negu, umire se na svakom koraku, stotine ljudi se svakodnevno javlja na preglede, mešaju se zaraženi i nezaraženi, brzopotezno se smenjuju direktori zdravstvenih ustanova i postavljaju novi.
Dom za lica ometena u razvoju u Tutinu (oko 220 štićenika i 80 zaposlenih) već dva meseca doslovno funkcioniše kao zatvor – zavladao je opšti haos, začinjen bedom. Još jednom se pokazalo da je civilno društvo važan korektivni faktor i neretko supstitut za državu. Zahvaljujući tome što se okupilo nekoliko organizacija i pojedinaca, neophodna pomoć je već stigla u Novi Pazar, Tutin i Sjenicu. U četvrtak karavan sa medicinskom, zaštitinom opremom i lekovima kreće put Prijepolja, Priboja, Tutina i Sjenice. Svi koji hoće da se pridruže akciji i pomognu (obilaziće se sva zarišta), više informacija mogu naći na sajtu donacije.rs.
.jpg)
