Izvor: Vesti-online.com, 30.Sep.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužni oktobar

Evo nam dolazi još jedan Peti Oktobar. I ako pitate kako su deca onog Oktobra, ona su dobro, zdravo i debelo samo su malo promenili uniforme, ideale i oltar. Patriote postali - Kvislinzi; radikali - liberali globalizma; crkveni miševi - bogataši, a fukara - neko i nešto... Jedino je Srbiji puk'o kolan i kola okrenula nizastranu... Šta nam je činiti?

Dejan Lukić  

U "Srbiji između evro-fanatizma i političke neutralnosti", Vojislav Koštunica piše o katastrofi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << fanatičnog puta današnje Srbije u Evropsku uniju i slepog vezivanja za Zapad. Tačno. Ali, Koštunica još tu kaže da je Peti Oktobar bio "pobeda".

 

Nekoga i nečega? Demokratije? Nije. Srbije? Nije. Prosperiteta? Nije. Pir je kod Askuluma izašo slabiji nego pobeđeni Rimljani i ostao u istoriji kao smbol "pobede" u bici koju je bilo bolje izgubiti, ako se račun već meri saldom...

 

Stoga je - sa stanovišta današnjeg jada i čemera u Srbiji - gotovo legitimno upitati da li je general Pavković bio heroj ili antiheroj kada se u burnoj noći Petog Oktobra pet puta oglušio o pitanje Miloševića što ne pokreće tenkove i šta mu rade ti tenkovi dok mu pobunjenici ruše Beograd, pale Skupštinu, ulaze u Televiziju, osvajaju Studio B...

Trinaest godina posle, mizerija života u današnjoj Srbiji pokazuje da je Peti Oktobar bio put u ekonomsku katastrofu i političku stramputicu. Oni koji su rušili Miloševića mogli su da imaju - bilo je takvih - "izvesnu ideju" o Srbiji posle Petog Oktobra, ali to ih ne abolira od Briselskog sporazuma o prodaji Kosova u bescenje i narodnih kuhinja u Srbiji ovog Oktobra.

Pod sloganom rušenja Miloševića, a u ime primitivne fascinacije "evropskim vrednostima" Srbiju su u svoje ruke uzeli apologete zapadnog liberalizma. A, pod izgovorom rušenja Tadića, Srbiju su preuzeli još gori - evroradikali i fanatici na čelu sa "Trojkom izgubljenih u pustinji".

I "pobeda" od Petog Oktobra dve hiljadite ispade početak teških padova Srbije i jedina, mada mizerna, uteha je u nadi da ova prodaja Kosova za mitsku ispraznost EU bude poslednje dno koje smo dotakli.

Koštunica pogađa u damar nacije kada govori o EU mitu, ali kao i u oceni Petog Oktobra, greši kada mitu slepog evrounijaćenja "Trojke izgubljene u pustinji", suprotstavlja mit neutralnosti Srbije. U današnjoj konstelaciji sveta nema mesta za još jednu Švajcarsku. Srbija ne sme da u ovoj pustinji ostane neutralno siroče. Srbija mora da ima jakog saveznika. Jesi li ili nisi?

Koštuničina ideja o neutralnosti Srbije implicira - ipso facto - da je u današnjem svetu moguće živeti i preživeti bez jakog saveznika iza sebe. Američka imperija i zapadne sile koje je prate, uključujući i obožavanu nam Evropsku uniju kao "meku silu" novog imperijalizma, ne trpe tvoju neutralnosti. Jesi li ili nisi? Ili si sa nama ili ti ode Kosovo. Ako nisi sa nama sledi ti odstrel sa kratkog odstojanja, pravo u čelo (Gadafi); rušenje režima u Siriji; priprema udara - uključujući i atomski - na Iran...

Na zapadnoj strani sveta jakih saveznika Srba i Srbije nema dok ne izmeniš svest i promeniš veru. Ako si neutralan, gospodine Koštunica, ti si "slamka među vihorove". Ne samo da nisi ničiji nego nisi ozbiljan partner ni onih koji bi nam još pritekli u pomoć, bili jaki saveznici i zaštita u nevolji.

Srbija ne može sebi da dozvoli još jedan Peti Oktobar - levi migavac, desno skretanje. Ne može, dakle, da bude neutralna. Ne može se "i uz gusle i uz diple" - oko ti na Južnom toku, uvo ti u Vašingtonu, a srce ti u Briselu. Mada, istine radi, ima i od neutralnosti gori put; ovaj kuda je krenula Trojka izgubljenih u pustinji - Dačić, Vučić, Nikolić.

Nastavak na Vesti-online.com...