Izvor: B92, 11.Jan.2014, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužna priča sa srećnim krajem
Teško je razumeti zašto neki ljudi odluče da napuste ili surovo zlostavljaju svog ljubimca. Međutim, iz mnogih razloga to se dešava svakodnevno. Takve priče slamaju srca, ali na svu sreću ima i onih koje vraćaju veru u čovečanstvo i u ljudskost! Ovo je jedna takva...
Vilson Kutinjo Martins živi u Brazilu i celog života, kada god je u prilici, pomaže napuštenim životinjama. On je u septembru 2012. na društvene mreže počeo da postavlja fotografije, u albumu koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je nazvao „Spašavanje napuštenog psa“.
Zapravo, fotografije koje svedoče o tome šta se događalo od tada prikazuju da je ovo bilo jedno od najšokantnijih spasavanja ugrožene životinje ikada!
Upozoravamo vas da su pojedine fotografije uznemiravajuće, jer je pas pronađen u veoma teškom stanju. U početku ćete verovatno stavljati šaku preko očiju i samo krišom viriti u ekran između prstiju, ali neke od poslednjih fotografija nateraće vam suze na oči…
Vilson je psa pronašao na gomili smeća, sa otvorenom ranom na leđima iz koje je štrčala kost! Pit bulovi inače važe za jake i snažne pse, ali Davi, kako je pas kasnije nazvan, je u trenutku kada je pronađen imao samo nešto manje od 13 kilograma! Trpeo je jake bolove i nije mogao da hoda…
Rečima se ne može opisati kako je u tom trenutku izgledao. Od njega je ostala samo kost i koža, i bilo je pravo čudo što je uopšte živ.
Očigledno je da je neko, pre Vilsona znao da je pas na smetlištu, jer mu je tu bila postavljena kutija, novine i malo hrane. Izgledalo je kao da je neko o njemu brinuo, ali ne dovoljno.
Iznad njegovih zadnjih nogu prostirala se otvorena rana koja ga je sprečavala da se uspravi. Wilson je morao da ga uzme u naručje kako bi ga smestio u svoj automobil.
Pas nije imao snage ni da se opire i bio je miran i spokojan. Možda je i osetio da će uskoro postati voljen i omiljen među ljudima, koji će mu pomoći da se oporavi.
Prvi korak bio je saniranje ogromne rane. Njegov spasilac nije mogao da proceni šta mu se desilo, jer je rana bila toliko inficirana da je postojala verovatnoća da će Daviju biti amputirane noge i rep.
Početak lečenja bio je jako bolan i naporan za obojicu. Vilson ga je umotao u zavoje, očistio ranu i pas je konačno mogao da odahne. Čak se i poslasticama radovao.
Osoblje veterinarske ambulante, koje je lečilo Davija, bilo je ponosno što čini tako dobro delo. Brinuli su se o njemu kao da je jedini pas na svetu.
Polako, ali sigurno Davi je počeo da se oseća bolje. Konačno je bio u dobrim rukama. Verovatno po prvi put u životu jeo je koliko je želeo.
Konačno, Davi i Vilson postali su najbolji prijatelji. Neverovatan oporavak, zar ne? Nigde traga od rane i rebara koja su se ocrtavala na telu psa.
Blistav pogled iz koga isijava samo jedno – velika zahvalnost. Ne možemo da odlučimo ko je veći heroj u ovoj priči. Davi koji se beskrajno borio i istrpeo sve što ga je snašlo, ili Vilson koji je njegovoj malaksaloj šapi pružio ruku prijateljstva...
Bilo je naporno za obojicu ali ove fotografije dokazuju da je vredelo.
.jpg)
