Izvor: Večernje novosti, 15.Sep.2013, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužioci za 15 dana preuzimaju istrage
Profesor krivčnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulić smatra da nije dobar koncept tužilačke istrage koji je predviđen novim Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP), a koji treba od 1. oktobra da počne da se primenjuje u svim tužilaštvima i sudovima u Srbiji i upozorava da će u praksi izazvati niz problema. Iako je većina teorije i prakse u Srbiji saglasna da bi trebalo da se uvede koncept tužilačke istrage u Srbiji, takođe je saglasna i da u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << konceptu novog ZKP-a postoje mnoge pravno-tehničke greške i anomalije, rekao je Škulić Tanjugu. “To je i bio razlog zašto je sadašnje Ministarstvo pravde i državne uprave pokušalo da bitno promeni taj zakonik, kako u domenu istrage tako i u domenu drugih krivično procesnih normi, naročito sa stanovišta što ne poznaje načelo istine što je loše i protivno našoj pravnoj tradiciji”, precizirao je Škulić.TROŠKOVI “Novi sistem istrage biće skopčan i sa mnogo većim troškovima zbog trošenja para na obaveznu odbranu i čitavog niza drugih normi koje zahtevaju povećano trošenje počev od angažovanja paralalenih veštaka do komplikovanije i skuplje organizacije glavnog pretresa”, naveo je Škulić. On je napomenuo da je šteta sto nije uspelo da to do kraja realizuje pa se sada ulazi u primenu zakonika čiji je tekst izradilo prethodno ministarstvo. Čak i da je najidealniji tekst a nije, jer je pun grešaka, u praksi će se javiti niz problema počev od kadrovskih rešenja - da li postoji dovoljan broj tužilaca, materijalnih resursa, zatim i značajno povećanje troškova krivčnog postupka. Taj koncept istrage funkciniše (od januara 2012.) u tužilaštvima i odeljenjima Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zločine, jer su ona nadležna za ograničen broj krivičnih dela, kao i jer su to po definiciji kadrovski i tehnički najopremljenije insitucije. Škulić je ukazao da će se, ako se od 1. oktobra uđe u primenu odredbi o tužilačkoj istrazi, kao dodatna nevolja javiti i promena mreže sudova i tužilaštava u Srbiji jer to pitanje još nije rešeno. Dalje je kritikovao mogućnost vođenja paralelene istrage (da i tužilaštvo i odbrana mogu da prikupljaju dokaze), koju omogućavaju nova zakonska rešenja, a koja, kako je ukazao, može da pogoduje bogatijim okrivljenima a u praksi ništa posebno neće značiti.JEDAN TUŽILAC Formalno, ako to zaživi sve istrage će voditi jedan tužilac. To nije adekvatno, jer je ne samo potencijalna opasnost za neke zloupotrebe, već i što je to krut i neefikasan sistem i nije prilagođen onome što savremena organizacija tužilaštva zahteva”, naglasio je profesor. Profesor je ukazao da je pored uvođenja tužilačke istrage na nekvalitetan način, novi ZKP mimo svakog očekivanja i zahteva teorije i prakse potpuno promenio organizaciju glavnog pretresa (suđenja) koji se svodi na “dokazni dvoboj” stranaka uz relativno pasivni krivični sud. “To je potpuno strano našoj tradiciji i uz eliminaciju načela istine može da bude pogubno za okrivljene u praksi”, upozorio je Škulić i podsetio da su okrivljeni mahom laici, često i polupismeni, da je obavezni branilac predviđen za krivična dela za koja je zaprećena kazna preko osam godina zatvora, dok je tužilac mahom vrhunski pravnik. Prema njegovim rečima, tako nešto ne postoji ni u većini država kontinentalne Evrope niti drugim sistemima i potpuno je nejasno zašto je prethodni zakonodavac tako radikalno i nepotrebno menjao naš krivični postupak kada je mogao da ostvari javno tužilačku stragu ali bez menjanja koncepcije celog krivičnog postiupka”. Profesor je napomenuo da se u praksi novi glavni pretres pokazao problematičnim navodeći da svi koji ga primenjuju u praksi ‘kukaju’. “Žale se i mnoge sudije i mnogi tužioci posebnog odeljenja ali izbegavaju da to kažu medijima...” Škulić takođe upozorava da je tužilačka istraga vrlo komplikovana u uslovima kada tužilac prema svim propisima o organizaciji tužilaštva nema nikakvu nezavisnost, samo tužilaštvo je poluvojno organizovano - sa vrlo strogom hijerarhijom a na čelu jedan čovek. “Ističući da se on ne zalaže za nezavisnosrt tužilaštva kao sudova, rekao je da bi to pitanje trebalo da ostane kao sto je uređeno sada - da su sudije nezavisne, a tužioci samostalni. “Tome ništa ne fali, ali za tuzizlačku istragu mora da se mora promeniti organizacija tužilaštva kojoj ne odgovara toliko stroga hijerarhija, koja je imala smisla u sistemu sudske istrage”, ukazao je Škulić. Međutim, postoji šansa da se, ako se zapne sa primenom zakonika, njegova primena ponovo odloži ili da se bitno izmeni, napomenuo je Škulić.
Nastavak na Večernje novosti...
