Izvor: Blic, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužioci odlaze zbog pritiska vlasti
Tužioci odlaze zbog pritiska vlasti
Mogu samo da potvrdim da ne želim da nastavim rad u Specijalnom tužilaštvu, kako je pisao 'Blic', ali još neću da govorim o razlozima zbog kojih sam tako odlučio, rekao je juče za 'Blic' Nebojša Marković, zamenik Specijalnog tužioca.
Marković je, kako 'Blic' saznaje, odbio da da saglasnost da nastavi rad u Specijalnom tužilaštvu posle 23. jula jer je uveren da je njegov kolega Mioljub Vitorović smenjen zbog pritiska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izvršne vlasti. Kako nezvanično saznajemo, i nekadašnji specijalni tužilac Jovan Prijić razmišlja da, po okončanju predmeta koje vodi, napusti posao zamenika specijalnog tužioca.
Profesor Zoran Tomić, član Visokog saveta pravosuđa, navodi za 'Blic' da je ideja sadašnjih vlastodržaca da se tužilaštvo veže za izvršnu vlast.
- Ideja vladavine prava je da tužilaštvo bude samostalno, a ne advokat države. Izgleda da tužilaštvo žele još više da vežu za Vladu i Ministarstvo pravde. Nisam na toj liniji i zalažem se da tužilaštvo bude samostalno i da nema političku odgovornost, već odgovornosti prema stručnosti - kaže Tomić.
Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, ocenjuje za 'Blic' da dešavanje sa tužiocem Markovićem govori da nešto nije u redu sa Specijalnim tužilaštvom.
- Besmisleno je da gubite ljude koji su naučili da rade posao i koji su imali uspeha. Posle slučaja sa tužiocem Vitorovićem, jasno je ko dan da postoji veliki uticaj vlasti na Specijalno tužilaštvo. Uticaj vlasti na pravosuđe vidi se iz dešavanja sa poternicom za Mirom Marković, koja nikako da stupi na pravnu snagu. Tužioci i sudije se ne biraju bez saglasnosti izvršne vlasti, jer se traže dva glasa više nego što ih imaju profesionalci iz struke. Ta dva glasa uvek moraju da potiču iz izvršne vlasti. Pravosuđe i tužilaštvo se tako vezuju za političke partije i nema govora o samostalnosti - kaže Radovanović.
Na opasnost i negativne posledice čestog menjanja stručnih kadrova u tužilaštvu ukazuje i Goran Ilić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
- Pitanje je koliko novi ljudi mogu odmah da budu na visini poslova koji se stavljaju pred njih, bez obzira na to koliko su stručni. Bilo bi dobro da postupajući tužilac završi predmete na kojima radi, znači do pravosnažnosti. Česte promene mogu da dovedu do toga da predmeti koji su u toku trpe. U slučaju zamenika Vitorovića javnost je tražila obrazloženje zašto je tako postupano i s pravom je zainteresovana šta se dešava. Bilo bi bolje da je odmah specijalni tužilac Radovanović rekao da Vitorovića ne vidi u svom timu, jer na to ima legitimno pravo, a ne da se iznosi nekoliko različitih varijanta - kaže profesor Ilić. On navodi da je neshvatljivo da u Specijalnom tužilaštvu nema kadrova iz Beograda.
- Moguće je da specijalni tužilac ima poverenja u neke druge ljude, jer ni sam nije beogradski kadar. Ne mogu da shvatim da je namerno rađeno da beogradski tužioci ne budu angažovani, jer se u Beogradu stiče najveće iskustvo s obzirom na to da ima najviše teških krivičnih dela - kaže profesor Ilić.
Advokat Božo Prelević navodi da, ukoliko postoji pritisak izvršne vlasti, onda je to ozbiljan problem za celo društvu.
- Ima mnogo priča koje govore o pritiscima na tužilaštvo i pravosuđe, ali nisu svi vezane za izvršnu vlast. Sto posto sam siguran da neki pritisci dolaze od finansijskih tajkuna - kaže Prelević.
Vuk Z.Cvijić
