Izvor: Blic, 07.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužioci kao partijski radnici
Tužioci kao partijski radnici
Srpsko tužilaštvo je na udaru politike i daleko je od samostalnosti, što potvrđuju i poslednja dva slučaja - suspenzija Gordane Čolić, trećeg opštinskog tužioca u Beogradu i ne produžavanje mandata Mioljubu Vitoroviću, zameniku specijalnog tužioca, stav je profesora i stručnjaka iz pravosuđa.
Politička volja sprovodi se preko nosilaca najvažnijih funkcija u tužilaštvu. U pomenutim slučajevima preko beogradskog okružnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tužioca Milovana Božovića i republičkog tužioca Slobodna Jankovića, odnosno, specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića.
Republički tužilac Janković je, po ranije propisanom roku, bio obavezan da do 1. aprila donese merila za ocenu rada tužioca. Ta merila nisu još određena i to stvara očite prostore za manipulaciju.
Aleksandar Milosavljević, predsednik Izvršnog odbora Udruženja tužioca kaže za 'Blic' da poslednja dešavanja u tužilaštvu vidi kao vrstu pritisaka na sve tužioce.
- Na te ljude ukazuje prst politike. Jasan upliv politike je slučaj Gordane Čolić kao i odbijanje Vlade da prihvati člana Komisije za izradu ustava koga je predložilo Udruženje tužilaca. Ona je donosila odluke koje se nisu sviđale pojedinim političkim moćnicima i to je jedini razlog - kaže Milosavljević.
On ističe da dok se ne donesu jasno utvrđeni kriterijumi za ocenu rada tužilaca biće otvoren prostor za manipulacije.
- Poslednja dešavanja su loša za sve tužioce, jer se širi osećaj nesigurnosti. Takođe, neki ljudi koji su bili aktivni u okviru Udruženja ostali su bez posla. Ljudi na vlasti ne postupaju u skladu sa onim što javno proklamuju - istakao je Milosavljević.
Goran Ilić, profesor krivičnoprocesnog prava na Pravnom fakultetu, ocenio je za 'Blic' da nisu još napravljeni mehanizmi za zaštitu integriteta tužilaca i da vlast preko nosilaca najvažnijih funkcija u tužilaštvu diktira dešavanja.
- Poslednje dešavanje sa tužiocem Vitorovićem govori da je politički kriterijum bio odlučujući, jer se nije pojavio neki validan argument da mu se ne produži mandat. Vitorović je pokazao čvrstinu i ranije, 2001, kada se odupirao zahtevu tadašnjeg okružnog tužioca Radeta Terzića da iz pritvora pusti optužene pripadnike zemunskog klana. Sve se u pravosuđu prelama kroz politiku i tu atmosferu stvaraju i vlast i opozicija - kaže profesor Ilić.
On navodi da se ništa neće promeniti u odnosu prema tužilaštvu, bez obzira na političke promene, dok se ne formiraju nezavisna tela koja će birati tužioce.
Momčilo Grubač, profesor na fakultetu Union, kaže za 'Blic' da Vlada Srbije koristi svako priliku da ostvari uticaj u tužilaštvu i da se nada da će novim ustavom to biti promenjeno.
- I prema važećem Ustavu predviđena je samostalnost u vršenju tužilačkog posla, što znači da niko ne može da izdaje direktive tužiocu šta da radi. Vlada ili neki drugi politički krugovi se očito mešaju - rekao je profesor Grubač.
On je ocenio da u organizacijama tužilaštva vlada haos.
Profesor Jovan Ćirić, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, ocenio je za 'Blic' da su tužioci u Srbiji vezani za izvršnu vlast i da njihov položaj zavisi od političke raspodele moći.
- Tužioci kod nas u velikoj meri zavise od politike. Oni se biraju na svakih osam godina i nisu nezavisni na onaj način na koji su nezavisne sudije. I u drugim zemljama je glavni tužilac vezan za promenu politike, ali njegovi zamenici se ne smenjuju lako - rekao je Ćirić.
V. Z. C.
