Izvor: RTS, 14.Maj.2012, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo traži potvrđivanje presude
Tužioci Haškog tribunala zatražili da kao neosnovanu odbace žalbu hrvatskog generala Ante Gotovine i potvrde prvostepenu presudu. Hrvatski general prvostepeno osuđen na 24 godine zatvora, zbog progona Srba u akciji "Oluja" u avgustu 1995. godine.
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudija da kao neosnovanu odbace žalbu hrvatskog generala Ante Gotovine i potvrde prvostepenu presudu, kojom je Gotovina osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz Kninske krajine u leto 1995. godine.
Odbacujući tvrdnje odbrane, tužioci su tvrdili da je prvostepeno veće, izričući presudu, ispravno utvrdilo da su generali Gotovina i Markač bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Srba iz Kninske krajine, i da je na čelu poduhvata bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Za razliku od Gotovinih branilaca, koji su ranije tvrdili da je granatiranje Knina, Benkovca, Obrovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995. godine, bilo zakonita operacija, usmerena na vojne ciljeve, tužioci su naglasili da su ti artiljerijski napad, po naređenju Gotovine, "ciljali cele gradove" i bili neselektivni i, stoga, protivpravni.
Nezakonito granatiranje gradova, naglasio je tužilac Daglas Stringer, bilo je sredstvo za ostvarivanje cilja udružnenog zločinačkog poduhvata, a dokaz za to su transkripti razgovora predsednika Tuđmana sa Gotovinom i drugim generalima, na Brionima dva dana pre početka operacije Oluja.
"Brionski transkripti otkrivaju da je izbacivanje srpskog stanovništva bilo cilj. Tuđman je Srbe video kao 'stratešku opasnost' za Hrvatsku. Rekao je da im treba ostaviti izlaz i da je važno da se civili pokrenu, jer će vojska krenuti za njima. Gotovina je kazao da će, ako ih Hrvatska vojska izloži pritisku, ostati samo civili koji moraju da ostanu, što znači oni koji ne budu mogli da odu", naveo je tužilac Stringer.
Stari i nemoćni, koji su ostali u Kninskoj krajini, po rečima zastupnika optužbe, kasnije su bili žrtve napada Gotovinih i Markačević snaga.
Tužilaštvo je pobijalo i tvrdnju Gotovinine odbrane da je 95 odsto od 1.200 projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na Knin i tri druga grada bilo usmereno na vojne ciljeve, precizirajući da je u presudi utvrđeno gde je palo samo deset odsto od ukupnog broja granata.
Tužilac: Svrha napada zastrašivanje i progon civila
Činjenica da su u Kninu postojale i legitimne vojne mete, ne menja drugu činjenicu da su "gradovi, sami po sebi, civilna područja", ocenio je tužilac Stringer, ističući da je Gotovina, posle Brionskog sastanka, naredio da gradovi budu stavljeni pod artiljerijsku vatru i da je to naređenje sprovedeno.
Na pitanje predsedavajućeg sudije Teodora Merona kako onda objašnjava da je bilo "tako malo žrtava" granatiranja, tužilac je odgovorio da je svrha napada bio zastrašivanje i progon civilnog stanovništva, podsećajući, međutim, da je više svedoka izjavilo da je videlo i mnogo tela na ulicama Knina.
Tužioci su tvrdili i da je granatiranje gradova u Kninskoj krajini bilo protivpravno "ne samo zato što su ciljani čitavi gradovi, nego i zato što mu je svrha bilo proterivanje stanovništva".
To, po optužbi, proističe iz redosleda događaja uoči i posle Oluje: plan operacije i uklanjanje srpskih civila kao njen cilj utvrđeni su na Brionima; Gotovinine trupe su sprovele akciju posle koje je "najmanje 20.000 Srba" napustilo područje, a predsednik Tuđman se zatim hvalio eefikasnošću ofanzive.
Potom su usledili napadi na srpske civile koji su ostali i diskriminatorne mere vlasti u Zagrebu, smišljene da spreče povratak onih koji su otišli.
Čak i ako bi se prihvatila teza odbrane da artiljerijski napadi na gradove u RSK nisu bili protivpravni, postojanje zločinačke namere uklanjanja srpskog stanovništva, koja je ostvarena granatiranjem, kako je utvrđeno u prvostepenoj presudi, time ne bi moglo biti osporeno, zaključili su tužioci.
Odbrana traži slobodu za Gotovinu
Advokati odbrane hrvatskog generala Anta Gotovine zatražili su od Žalbenog veća Međunarodnog tribunala u Hagu da poništi prvostepenu presudu i Gotovinu oslobodi krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom i posle operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine.
Tribunal je prvostepenom presudom, izrečenom 15. aprila prošle godine, osudio Gotovinu (54) na 24 godine zatvora, a trećeoptuženog generala Mladena Markača (54) na 18 godina zbog tih zločina. Drugooptuženi Ivan Čermak je oslobođen krivice.
Branioci Gotovine, Gregori Kiho i Luka Mišetić tvrdili su, obrazlažući žalbu, da je u prvostepenoj presudi pogrešno utvrđeno da je granatiranje Knina, Obrovca, Benkovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995, bilo nezakonito i smišljeno za progon Srba, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata hrvatskih vlasti i vojske, na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Branioci su tvrdili da je to bio zakoniti napad na vojne ciljeve i da je 95 odsto od 1.200 artiljerijskih projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na ta četiri grada, a najmanje 900 na Knin, bilo usmereno na vojne ciljeve tokom "visoko profesionalnih napada".
Prema odbrani, srpski stanovnici nisu napustili Kninsku krajinu zbog tog napada, već jer im je to naredilo njihovo rukovodstvo.
Odbrana je tezu da su ti napadi pogrešno označeni kao nezakoniti, zasnovala i na tvrdnji da "nijedan Srbin nije bio ubijen" tokom artiljerijskog napada. Prema odbrani, takođe, tokom prvostepenog suđenja "nije bio identifikovan nijedan Srbin koji bi tvrdio da je otišao zbog straha od granatiranja".
Nalaz o nezakonitom napadu iz prvostepene presude, kako su rekli branioci, ne može opstati zato što je bio utemeljen na pogrešnoj pretpostavci da su "artiljerijski projektili padali izvan kruga od 200 metara od nišanjenih 'vojnih ciljeva'". To merilo, koje je primenilo pretresno veće, branioci su nazvali "arbitrarnim".
Ocenivši da je taj pogrešan nalaz bio osnova za sve ostale aspekte osuđujuće presude "kojom je utvrđeno da su nezakoniti napadi na gradove bili "prvenstveni i direktni uzrok premeštanja srpskih civila", odbrana je tvrdila da presuda ne može opstati ako taj nalaz padne.
Iskaze svedoka da su granate padale po celom Kninu, odbrana je odbacila tvrdnjom da su po čitavom gradu bili i legitimni vojni ciljevi, o čemu svedoci nisu mogli znati.
Branioci su ponovili i tvrdnju da srpsko stanovništvo nije napustilo Kninsku krajinu zbog napada, već zato što je naređenje za evakuaciju izdalo vođstvo Republike Srpske Krajine, na čelu sa Milanom Martićem.
"Kada je stanovništvo saznalo da postoji naređenje za evakuaciju, odlučilo je da ode, a da li je to bilo organizovano ili ne, manje je bitno", rekao je Gotovinin branilac Mišetić.
Navod presude da je dokaz za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata i transkript sa susreta predsednika Tuđmana sa Gotovinom i drugim vojnim komandantima na Brionima, dva dana uoči "Oluje", odbrana je negirala, sugerišući da su tužioci navodnu kriminalnost naknadno "učitali" u te razgovore na osnovu tvrdnji da su artiljerijski napadi bili nezakoniti.
Rasprava se nastavlja izlaganjem argumenata o žalbi generala Markača, dok će pravosnažnu presudu Gotovini i Markaču, Tribunal će izreći naknadno.
Gotovina je prvostepenom presudom proglašen krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutno postupanje sa srpski stanovništvom u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995.
Tužilaštvo Tribunala se nije žalilo na presudu Gotovini, Markaču i Čermaku.
U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Gotovina je od 2005, kada je uhapšen u Španiji, a Markač od 2004, kada se dobrovoljno predao. Markač je nekoliko puta bio privremeno puštan na slobodu.
