Izvor: RTS, 13.Dec.2010, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo ne pušta Haradinaja
Dok Apelaciono veće Haškog tribunala ne odluči o žalbi na odluku Pretresnog veća, da na privremenu slobodu pusti Ramuša Haradinaja, on će ostati u sudskom pritvoru. Odluku o puštanju Haradinaja tužilac, u žalbi, nazvao "toliko nerazumnom" da "predstavlja zloupotrebu diskrecionog prava" Pretresnog veća.
Tužilaštvo Haškog tribunala uložilo je žalbu na odluku Pretresnog veća, da na privremenu slobodu tokom predstojeće praznične pauze pusti bivšeg zapovednika OVK >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ramuša Haradinaja, optuženog za zločine na Kosovu 1998. godine.
Sudije su 8. decembra odlučile da Haradinaja puste na privremenu slobodu od 17. decembra do 14. januara. Uprkos tome što su ostali pri oceni da na Kosovu vlada atmosfera uznemiravanja svedoka, zbog koje je Tribunal letos naložio da suđenje Haradinaju bude ponovljeno.
Dok Apelaciono veće ne odluči o današnjoj žalbi tužilaštva, Haradinaj će ostati u sudskom pritvoru u Ševeningenu. Tužilac Pol Rodžers je u žalbi naznačio da je odluka o puštanju Haradinaja "toliko nerazumna" da "predstavlja zloupotrebu diskrecionog prava" pretresnog veća.
Suprotno nalazu Pretresnog veća, da je privremeno oslobađanje "neznatna" pretnja verodostojnosti predstojećeg suđenja, tužilac u žalbi ocenenjuje da proces ugrožava "rizik od uzmnemiravanja svedoka", podsećajući da su to utvrdile i same sudije, kada su u septembru odbile da Haradinaja oslobde.
Rizik za integritet suđenja
Po žalbi tužilaštva, "nijedno razumno pretresno veće" ne bi rizik za integritet suđenja, nastao oslobađanjem Haradinaja, nazvalo "neznatnim", pošto je Tribunal više puta utvrdio da na Kosovu "postoji raširena atmosfera ozbiljnog uznemiravanja svedoka"; da "preovlađuje uznemiravanje svedoka" i da se "svedoci osećaju uznemiravanim i pošto je naređeno ponavljanje suđenja".
Tužilac Rodžers kao neprihvatljiv odbacuje i argument sudije da kratak boravak Haradinaja na Kosovu, posle održanih izbora, a uoči ponovljenog suđenja, neće značajno uticati na proces.
Optužba, suprotno tome, ocenjuje da bi pojačana medijska pažnja, koju bi u postizbornim danima izazvao boravak na slobodi Haradinaja, značajno uticao na potencijalne svedoke upravo u kritičnim danima uoči početka novog suđenja, krajem januara ili početkom februara.
Tužilaštvo stoga traži da apelaciono veće Tribunala poništi prvostpenu odluku i Haradinaja zadrži u pritvoru do početka procesa. Ukoliko apelaciono veće odluči da zahtev vrati na odlučivanje prvostepenom veću, tužilaštvo traži da Haradinaj do konačne odluke bude zadržan u pritvoru.
Kao razlog za privremeno oslobađanje, Haradinaj je, krajem novembra, naveo da mu je supruga trudna i da bi trebalo da se porodi sredinom januara. Pored toga, kako piše u zahtevu, on bi želeo da vidi svoje dvoje dece.
Žalba tužilaštva
Usvajajući žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu, izrečenu u aprilu 2008, apelaciono veće Tribunala naložilo je 21. jula da suđenje Haradinaju i saoptuženima Idrizu Baljaju i Ljahu Brahimaju bude ponovljeno po šest od 37 tačaka prvobitne optužnice koje se odnose na zločine nad pritvorenicima u zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana od marta do septembra 1998. godine.
Prvostepenom presudom, Haradinaj i drugooptuženi Baljaj bili su oslobođeni krivice, a trećeoptuženi Brahimaj osuđen je na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u jablaničkom logoru.
Ponavljanje suđenja naloženo je zbog toga što na prvom procesu nisu bila saslušana dva ključna svedoka protiv optuženih, koji su odbili da svedoče zato što su bili "uznemiravani" i "zastrašeni".
Na zastrašivanje i uznemiravanje svedoka na Kosovu, ukazalo je i sudsko veće u prvostepenoj presudi u kojoj je naznačeno i da su počinjeni zločini nad nealbancima i Albancima koje je OVK smatrala nelojalnim, ali ne i da je dokazana krivica Haradinaja i Baljaja.
Optužnica u šest tačaka
Novom optužnicom, Haradinaju, Baljaju i Brahimaju se u šest tačaka na teret stavljaju ubistva, okrutno postupanje i nehumani postupci, kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Haradinaj je, po optužnici, 1998. i 1999. bio vođa OVK u okolini Dečana, Baljaj je komandovao specijalnom jedinicom "Crni orlovi", a Brahimaj član glavnog štaba OVK i zapovednik pritvora za zarobljenike OVK.
Prvo suđenje Haradinaju i saoptuženima je počelo 5. marta 2007, a prvostepena presuda izrečena je 3. aprila 2008. godine. Tužioci su pred sudsko veće tokom procesa izvelo 81 svedoka, a dvojica su odbila da svedoče uprkos obavezujućem nalogu suda.
Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. neposredno pošto je podneo ostavku na dužnost premijera Kosova. Istog dana u Hag su iz Prištine prebačeni i Baljaj i Brahimaj.
U prvom pojavljivanju pred sudijama, sva trojica su odbacila krivicu. Tribunal je na privremenu slobodu do početka suđenja, Haradinaja pustio 9. juna 2005, a kasnije mu je, na zahtev odbrane i uprkos protivljenju tužilaštva, dozvolio da u ograničenoj meri javno nastupa na Kosovu kao lider Alijanse za budućnost Kosova.
