Izvor: B92, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo: Huškanje i deportacija
Hag, Beograd, London -- Haško tužilaštvo je danas završilo uvodnu reč u procesu protiv lidera radikala Vojislava Šešelja.
Širenje mržnje prema nesrbima i priprema terena za njihov progon bio je zadatak Vojislava Šešelja u tzv. zajedničkom zločinačkom poduhvatu srpskih lidera u ratovima u bivšoj SFRJ, rečeno je u nastavku uvodne reči Tužilaštva na suđenju Šešelju.
Prikazujući brojne inserte Šešeljevih nastupa tokom devedesetih godina, tužilac >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Danijel Sakson pokazivao je da su nastupi optuženog bili deo plana da se Srbi huškaju na činjenje zločina protiv drugih naroda.
Eksperti Tužilaštva pokazaće, najavljeno je, kako je širenje straha među Srbima prethodilo jačanju mržnje, a potom i činjenju zločina nad drugim narodima. U takvim okolnostima obični ljudi postajali su sposobni da počine najteža krivična dela, rekao je tužilac i dodao da je Šešeljevoj propagandi podlegao veliki broj veoma mladih ljudi koji su išli u rat i činili zločine.
Deo uvodne reči Tužilaštva bio je posvećen podsećanju na pravnu istoriju koja od Nirnberga do Ruande beleži slučajeve suđenja optuženima za huškačke govore i širenje mržnje. Za to delo osuđen je Julijus Strajher, nemački nacista. On je na Nirnberškom procesu proglašen krivim za zločin protiv čovečnosti, zbog svojih tekstova u kojima je pozivao na istrebljenje Jevreja. I Šešelj je, kao i Strajher, znao za zločine koji su bili rezultat njegovih govora, rekao je tužilac.
On je dalje podsetio da su pred Sudom za ratne zločine počinjene u Ruandi, trojica optuženih proglašena krivim zbog direktnog i javnog navođenja na činjenje genocida i progona.
Šešelj je, tvrdi tužilac Sakson, osim učešća u kampanji progona nesrba, slučaj proširio tako što je i lično učestvovao u deportacijama. Mesto zločina bila je Vojvodina, a kao ilustracija atmosfere koja je, zahvaljujući Šešelju i radikalima, tamo stvorena, citirana je njegova izjavi iz maja 1992. u kojoj kaže da u Hrtkovcima nema mesta za Hrvate, osim za one koji su sa Srbima ratovali u Hrvatskoj.
Tužilaštvo tvrdi da je Šešelj nastupao u ime većine stanovništva Srbije, a zarad ciljeva za koje se zalagao Slobodan Milošević.
Iako je bio pozvan, Šešelj se ni danas nije pojavio u sudnici. Njegov branilac Dejvid Huper, koji je odlukom suda juče preuzeo odbranu, izjavio je da bi ipak voleo da Vojislav Šešelj nastavi da igra važnu ulogu u suđenju i da se nada da će on ostaviti na stranu svoj gnev i doći da učestvuje u suđenju.
Huper je rekao da je juče pokušao da razgovara sa Šešeljem, ali da u tome nije uspeo.
Suđenje se nastavlja 6. decembra.
"Slučaj Miranda" i Šešelj
Jovan Ćirić, zamenik direktora Instituta za uporedno pravo, podsetio je na odredbu koja datira još iz 1965. godine, a poznata je kao "Slučaj Miranda".
"Tada je uhapšen u Arizoni zločinac Ernesto Miranda, a da mu tom prilikom nije izrečena napomena da se može braniti ćutanjem. Slučaj je dospeo i do Vrhovnog suda Sjedinjenih Država, i tada je presuđeno da svako ima pravo da se brani ćutanjem", rekao je Ćirić za B92.
On kaže da pravo na advokata i pravo da se neko brani sam nije izričito regulisano ni u jednom važećem evropskom ili svetskom zakonodavstvu, ali "tumačeći u jednom širem kontekstu to pravo, možemo zaključiti da, ako neko ima pravo da se brani ćutanjem, onda ima pravo i da se sam brani".
Ćirić smatra da bi trebalo da svako ima pravo da sam odluči šta je najbolje, što znači - da odluči da li će se braniti ćutanjem, da li će angažovati advokata ili ne.
HRW: Sudsko veće donelo ispravnu odluku
Predstavnik organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč Ričard Diker ocenio je kao pozitivnu odluku Tribunala u Hagu da lideru radikala Vojislavu Šešelju nametne stalnog branioca.
"Najvažnije je da suđenje Šešelju bude pravedno i da on uživa sve moguće zaštite koje predviđa međunarodno pravo. Istovremeno, Šešeljevo pravo na pravično suđenje ne može da bude izgovor za opstrukciju pravde, odnosno ometanje suđenja. Sudsko veće mora da uzme u obzir obe ove činjenice i mislim da je donelo ispravnu odluku", izjavio je Ričard Diker u razgovoru za Radio Bi-Bi-Si.
Diker kaže da se lider radikala dobrovoljno predao Tribunalu u Hagu i da je ozbiljan problem to što na početak procesa čeka već gotovo četiri godine.
"Ja sam tako dugo odlaganje kritikovao, jer se njime krše Šešeljeva ljudska prava. Nema te definicije koja bi tri ili četiri godine pritvora pre početka procesa mogla da uklopi u pravo na brzo suđenje. Za to odlaganje nije, medutim, odgovorno samo Tužilaštvo, nego i činjenica da je Tribunal preopterećen", kazao je on.
.jpg)
