Izvor: Politika, 12.Mar.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilac, sudija i egzekutor
Povodom teksta „Povampireni uranijum”, „Politika”, 11. marta
Kako da se polemiše s nekim:
Ko napiše da „posle bombardovanja nema kajanja”, valjda uveren da je to duhovito?
Ko mi podmeće „obuzetost sveprisutnim zaverama”, zato što komentarišem vezu između maligniteta i municije sa osiromašenim uranijumom (OU)?
Ko tvrdi da je ukazivanje na neodgovornost nadležnih „nastrano”?
Ko navede da je OU-municija za „pripadnike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojnih formacija angažovanih” na Kosmetu značila da je „rizik od raka” kod njih „bio čak i manji”?
Ko kaže da mi se nešto „javlja” (nova „duhovitost”) i tvrdi da ovaj potpisnik: „uzbunjuje narod neosnovanim sejanjem straha”; „vidi nepostojeće zavere i opasnosti tamo gde ih ne naziru ni ozbiljna nauka, ni zdrav razum”; „zlokobno i sumnjičavo” plasira da su „nadležni u Srbiji sve zataškavali”; „apostrofira Međunarodnu komisiju za atomsku energiju” i „Svetsku zdravstvenu organizaciju”; „insistira na marginalnom problemu” OU-municije; „gura u stranu sva stvarna zlodela koja su nam tokom i posle raspada Jugoslavije naneli Amerikanci i njihovi saveznici”, koje „svesno ili nesvesno abolira”?
Ko za navedena nepočinstva okrivljuje moj „misaoni sklop”?
Pomislio bi neko da mi sledi lobotomija, dabome „naučno” izvedena, kojoj bi neko hteo javno da me podvrgne.
Kada se sve sabere i oduzme, poštovani čitalac će razumeti zašto nerado odgovaram Z. Radovanoviću, koji je kao tužilac, sudija i egzekutor, svom prilogu udahnuo široku lepezu znanja, visok akademski ton i uljudnost koja bi mogla da bude primer u javnim polemikama.
Samo skrećem pažnju da moj oponent u domaćim medijima već dugo traži „zaverenike” kojima zamera što ne pišu da je najveći uzročnik raka pušenje, a da se zbog korišćenja OU-municije „potencijalno ugroženim” smatraju jedino „osobe koje su se u trenutku eksplozije našle u krugu ne širem od nekoliko desetina metara” (valjda pod uslovom da za početak taj „trenutak eksplozije” prežive).
Ministarstvo odbrane SAD takođe tvrdi da izlaganje OU-municiji nije uzročnik raka i drugih bolesti a slično, kao što se vidi, zaključuju i pojedinci okićeni naučnim zvanjima. Ništa čudno, danas je više od 60 odsto naučnika u svetu, a u SAD je postotak i veći, umreženo u vojne projekte i u militarizovanu industriju.
Zbog uvaženih čitalaca navodim da je Generalna skupština UN donela u decembru 2012. godine četvrtu rezoluciju (67/63) kojom se, uz poziv na program UN u zaštiti životne sredine, ukazuje na dugoročne, negativne posledice upotrebe OU-municije, koja uzrokuje više desetina bolesti, uključujući i one najteže.
Rezoluciju je podržalo 155 država, uz ostale i Srbija. Bilo je 27 uzdržanih a četiri države su bile protiv: SAD, Velika Britanija, Francuska i Izrael.
Dostupna je ogromna dokumentacija koja potvrđuje da je OU-municija izrazito opasna po ljudsko zdravlje, naročito na dug rok, pošto je reč o procesima koji se odvijaju na molekularnom nivou. Mnogi slučajevi, pogotovo na terenu Iraka (prvenstveno u Basri i Faludži), čvrsto su dokumentovani.
Srećom, sve je veći broj i naših istraživača koji jednako uverljivo dokumentuju vezu između upotrebe OU-municije i rasta mnogih oboljenja, uključujući i različite vrste raka.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 12.03.2014.
