Izvor: RTS, 15.Feb.2014, 09:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužba skuplja od sitne krađe
Uprkos kamerama i obezbeđenju, i dalje sitne krađe u trgovinama. Na meti lopova najčešće - hrana. Stručnjaci kažu da trgovci uglavnom ne podnose krivične prijave za sitne krađe jer je trošak pokretanja krivičnog postupka daleko veći nego vrednost ukradenih stvari.
I pored kamera, zujalica i fizičkog obezbeđenja, sitne krađe u trgovinama i dalje postoje. Da bi se podigla krivična prijava, minimalna vrednost ukradene robe dugo je bila 15.000 dinara. Zakonski limit >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u međuvremenu je snižen na 5.000.
Oštećeni često ne mogu preduzeti ništa osim privatne tužbe, što dugo traje, mnogo košta i ima neizvestan ishod. Neki stručnjaci smatraju da je sniženje limita za krivični progon bio iznuđeni potez države.
U odnosu na prethodnu godinu broj sitnih krađa ostao je isti, ali se promenio sastav onoga što se krade, kažu trgovci.
Olivera Ćirković iz "Univereksporta" rekal je da se u odnosu na prethodni period kad su za krađe najatraktivniji bili luksuzni proizvodi kao što su alkohol, kozmetika danas su to artikli uglavnom iz kategorije osnovnih životnih namirnica.
"Možemo da kažemo da prva tri mesta zauzimaju kafa, čokolada, i sve je veći udeo suhomesnatih proizvoda", kaže Ćirkovićeva.
Ne krade se samo po prodavnicama. Na meti sitnih lopova su, na primer, elektro i telefonski kablovi, poklopci za šahtove, a u nekim vojvođanskim selima, ljudima su krali i kukuruz sa njiva. Oni su sami organizovali straže i angažovali čuvare polja.
Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da je tražio nultu toleranciju je je za njega svaka krađa -krađa.
"Onaj što je ukrao nešto u samoposluzi, tamo je video cenu, ali kad krade po njivama, ili kad krade kablove, on ne vodi računa o drugima - kolika je šteta naneta ljudima što je nestala struja, ili što je neko mogao da pogine", kaže Nikolić.
Stručnjaci kažu da trgovci uglavnom ne podnose krivične prijave za sitne krađe jer je trošak pokretanja krivičnog postupka daleko veći nego vrednost ukradenih stvari, pa izvršioci vrlo često ostaju nekažnjeni.
Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa, Uprava kriminalističke policije Aleksandar Mitrović kaže da često posmatraju izvršioce dok vrše krivična dela.
"Pustimo ih da izvrše nekoliko krivičnih dela i na kraju kad ih uhvatimo zbrajanjem vrednosti oduzetih stvari dođemo do iznosa koji je preko 5.000 dinara i na taj način podnosimo krivičnu prijavu po službenoj dužnosti za krivično delo krađe", rekao je Mitrović.
Sitni lopovi pođednako su muškarci i žene, što nije slučaj sa drugim vrstama krađa, u kojima prednjače muškarci, kažu u policiji.
