Izvor: Southeast European Times, 11.Jan.2011, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tursko-jermenskim odnosima predstoji dug put

Uprkos preprekama, zbližavanje je i dalje na dnevnom redu u 2011. godini, insistiraju zvaničnici.

11/01/2011

Alakbar Raufoglu za Southeast European Times -- 11.1.2011.

I Turska i Jermenija i dalje su zainteresovane za normalizaciju odnosa, kaže savetnik turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana.

Proces nikada nije bio prekinut, izjavio je Gejbula Ramazanoglu za SETimes. Međutim, dodao je on, ulogu Ankare kao posrednika treba pravilno >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << razumeti.

„Turska želi da razvije odnose, ali to nije dovoljno; Jermenija bi takođe trebalo da reši svoje probleme sa Azerbejdžanom i prestane da krivi Tursku. Mi smo optimisti i očekujemo da ćemo videti rešenja u 2011. godini“, rekao je Ramazanoglu.

Turska je zatvorila svoju granicu i prekinula diplomatske odnose sa Jermenijom 1993. godine, podržavajući Azerbejdžan u njegovom sukobu sa Jermenijom. Odnosi su se dodatno pogoršali kada su Jermeni pojačali pritisak za međunarodnu potvrdu, kako to opisuju, genocida počinjenog nad njima u poslednjim danima Otomanskog carstva.

Turska konstantno poriče tvrdnje o genocidu, ukazujući da su Turci takođe gubili živote u toj klimi opšte anarhije i međuetničkog nasilja.

Nade da će se odnosi popraviti povećale su se u septembru 2008. godine, kada je predsednik Abdulah Gul posetio Jermeniju da bi prisustvovao fudbalskoj utakmici. Taj potez doprineo je da dve zemlje potpišu jedan sporazum u aprilu 2009. godine i još dva protokola u oktobru iste godine.

Veteran turske diplomatije Omer Engin Lutem, koji od 1980. učestvuje u istraživanju jermenskih pitanja, trenutno je na čelu Jermenskog istraživačkog centra u Centru za evroazijske strateške studije, sa sedištem u Ankari.

Lutem je izjavio za SETimes da nije bilo zvaničnih kontakata između dve zemlje od odluke Ustavnog suda Jermenije 18. januara 2010. godine, u kojoj se navodi da dva protokola ne mogu da utiču na politiku Jermenije vezanu za priznavanje genocida.

Međutim, turska vlada još uvek ulaže napore da se proces normalizacije nastavi, dodao je on.

„Turska preduzima neke korake; postoji izvestan broj inicijativa između naroda, na primer, jermenske crkve u Turskoj su ponovo otvorene i rade.“

Sinan Ogan, predsednik Turskog centra na međunarodne odnose i stratešku analizu, sa sedištem u Ankari, kaže da odnosi između dve nacije postaju sve gori.

„Ne radi se o protokolima, nego o ispunjavanju obećanja“, kaže on, dodajući da je civilno društvo u Turskoj osetljivo u pogledu azerbejdžanskih pitanja vezanih za Jermeniju.

Ogan predviđa da će to pitanje biti jedan od glavnih aduta na koje će igrati političke stranke tokom ovogodišnjih izbora.

Jermenski političar Žirar Libaridijan, koji je bio viši savetnik bivšeg predsednika Levona Ter-Petrosijana, ne vidi bilo kakav razlog za nadu u ovoj godini.

„Nadam se da nisam u pravu. Nažalost, i Jermenija i Turska su pokušale da reše previše problema kroz protokol koji je trebalo da bude samo jednostavno saopštenje, sa ciljem normalizacije odnosa i otvaranja granice. Ponekad neko može da bude previše pametan za sopstveno dobro“, rekao je on za SETimes.

Međutim, direktor projekta za Tursku u Međunarodnoj kriznoj grupi Hju Pop ne slaže se sa tim. On kaže da su odnosi između turskih i jermenskih zvaničnika relativno dobri, a da su kontakti između civilnih društava dve zemlje u zamahu.

„Postoje indirektna trgovina i direktni letovi između dve zemlje. Čini se da će se dinamika postepenog ekonomskog i društvenog tursko-jermenskog približavanja nastaviti“, rekao je Pop.

Dok političari pokušavaju da pronađu moguće rešenje problema, život u te dve zemlje se nastavlja. Međutim, ponekad donese situacije koje su neobične ili čak srceparajuće.

Serdar Guntepe, 26, stanovnica Karsa -- drevnog grada na dalekom severoistoku Turske, u neposrednoj blizini zatvorene jermenske granice -- zaljubila se u Jermena Marema Armenijana, 25, dok je studirao u Istanbulu pre tri godine.

Par se redovno sreće na raznim mestima, ali ne postoji šansa da se venčaju.

„Naše porodice su duboko protiv toga. Obojica naših pradedova ubijeni su u Prvom svetskom ratu. Ne samo susedi, neko čak i članovi naših porodica nas ne razumeju“, izjavila je Guntepe za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...