Izvor: Southeast European Times, 24.Sep.2012, 22:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turski premijer zabranjuje uvredu religije
Predloženi zakon trebalo bi da se bori protiv „Islamofobije“, ali bi mogao da na kraju kriminalizuje slobodu govora.
24/09/2012
Dražen Remiković za Southeast European Times u Sarajevu -- 24.9.2012.
Reagujući na nasilne proteste u muslimanskog sveta zbog nedavno objavljenog anti-islamskog filma kojim se vređa Prorok Muhamad, turski premijer Redžep Tajip Erdogan pozvao je na usvajanje zakona protiv bogohuljenja kojim bi bili kriminalizovani napadi na >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << religiju.
Za vreme posete Sarajevu 16. septembra, Erdogan je rekao da će turski zakonodavci bez odlaganja početi da rade na takvom zakonu i pozvao je druge zemlje da urade isto to. Rekao je da će Turska biti primer drugima.
„Sloboda mišljenja i uverenja završava se tamo gde počinje sloboda mišljenja i uverenja drugih“, rekao je Erdogan. „Možete reći svašta za svoje misli i uverenja, ali ćete morati da stanete kada ste na granici sloboda drugih.“
Erdoganov poziv usledio je kada je izbilo nasilja u nekoliko zemalja pošto se na internetu pojavio trejler za nezavisni film „Nevinost Muslimana“. Američka vlada nema veze sa tim filmom, koji je u privatnoj produkciji uradio čovek koji se bavi nekretninama.
Najmanje 49 osoba je ubijeno širom sveta, među kojima i američki ambasador Dž. Kristofer Stivens, koji je zajedno sa još trojicom ljudi ubijen u napadu na konzulat SAD u Bengaziju 11. septembra. SAD su saopštile da su ubistva rezultat terorističkog napada.
Nekih 97 odsto turskih državljana su muslimanske veroispovesti. Erdogan kaže da se antisemitizam smatra zločinom protiv čovečnosti, dok to nije slučaj sa napadima na Islam.
Levent Sensever, koordinator zakonodavne platforme za zločine iz mržnje kaže da bi Erdoganov predlog praktično kriminalizovao slobodu govora.
„Možete da kažete da je taj film sloboda govora, ali Erdogan slobodu govora definiše kao zločin iz mržnje. To je rizično, jer možete ugroziti slobodu govora kada pretvorite govor u zločin“, kaže Sensever za SETimes.
„Ono što nam je potrebno nije ograničenje slobode govora, već zakon protiv zločina iz mržnje“, kaže Sensever. „Zločin iz mržnje može se definisati kao stvarno krivično delo predviđeno Krivičnim zakonikom, poput ubistva, koje krivično delo se čini iz mržnje prema nekoj grupi, na primer homoseksualcu koga neko ubije samo zato što je homoseksualac. U Turskoj se zločini iz mržnje čine protiv ljudi zbog nacionalne pripadnosti, seksualne orijentaciji ili veroispovesti. Potreban nam je zakon koji obuhvata sve te grupe.“
U Bosni i Hercegovini (BiH) živi oko 45 odsto Muslimana. Neki političari kažu da se o tom pitanju može razgovarati, ali da ne postoji politička volja da se usvoji zakon o bogohuljenju.
„Da vas podsetim da postoji inicijativa da se donese zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, koja, međutim, nije naišla na odobravanje“, kaže za SETimes Ramiz Salkić, poslanik u parlamentu Republike Srpske. „Političari često koriste patnju drugih kako bi osvojili političke poene, što nije dobro. Zakon koji je Erdogan predložio rešio bi mnogo toga“.
Potpredsednik Socijaldemokratske partije Slobodan Popović kaže da je njegova stranka podnela više inicijativa u državnom parlamentu za zabranu fašističkih i nacističkih ispada, karakteristika i grupa, ali da nijedna nije prošla.
„U BiH postoje tri veroispovesti i stalno dolazi do sukoba. Na kraju krajeva, rat je izbio zbog toga. Potreban nam je takav zakon, jer moramo da upozorimo ljude na zle namere koje neko želi da realizuje takvim ispadima“, kaže Popović za SETimes.
„Bolje je to rešiti na sudu nego nasiljem. Međutim, političarima odgovara ta vrsta verske i međunacionalne tenzije, jer će duže ostati na vlasti“, kaže Popović.
Iako Krivični zakon propisuje kazne za izazivanje nacionalne i verske mržnje, malo je osuđujućih presuda po tom osnovu. Prema pomenutom zakonu, za izazivanje nacionalne i verske mržnje zaprećena zatvorska kazna je od tri meseca do tri godine.
Analitičari smatraju da je normalizacija međunacionalnih i međuverskih odnosa dugoročan proces i da bi ga trebalo voditi dijalogom.
„Tolerancija je osnovni preduslov za suživot. Zakon možda i nije najsrećnije rešenje, jer je svaki zakon zasnovan na principu državne moći. Samim tim, rešenje bi trebalo tražiti u međureligijskom dijalogu i edukaciji. To je dugotrajan proces, ali će na kraju imati pozitivan efekat“, kaže za SETimes Miodrag Živanović, profesor sociologije na Univerzitetu u Banja Luci.
Dopisnica Frederike Gerdink iz Dijarbakira pomogla je u sastavljanju ovog teksta.
Nastavak na Southeast European Times...
