Izvor: Southeast European Times, 29.Maj.2012, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turski mediji šire prisustvo na Balkanu
I dok su turske sapunice veoma gledane izvan Turske, širenje turskih medija u regionima od strateškog interesa prolazi neprimećeno.
29/05/2012
Menekse Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula -- 29.05.2012.
Turski mediji krenuli su u ostvarivanje ambicioznog plana dopiranja do raznih naroda na Balkanu i u regionima gde Turska ima svoje strateške interese u svojoj kampanji afirmacije na međunarodnoj sceni.
Preko svojih medija, Turska jača >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << svoj pozitivan imidž i koristi ono što je šef diplomatije Ahmet Davutoglu opisao kao „stratešku dubinu“ Turske.
Državna novinska agencija Anatolija njuz ejdžensi (Anatolia News Agency -- AA) objavljivala vesti na turskom i engleskom jeziku, ali je u martu proširila svoje aktivnosti na bosanski, srpski i hrvatski jezik otvaranjem novog predstavništva u Sarajevu.
Ovog meseca pokrenut je i servis na arapskom jeziku koji će biti baziran u glavnom gradu Egipta, Kairu. U saradnji sa medijima u arapskim zemljama, vesti iz Turske i sa Bliskog istoka biće pružane čitaocima, odnosno gledaocima turskog i arapskog porekla.
Narednih meseci biće pokrenuti i servisi na azerskom i ruskom jeziku, a do 2020. godine, na stotu godišnjicu državne agencije AA, ta kuća planira da objavljuje vesti na jedanaest jezika, među kojima će biti i kurdski, kineski, francuski, španski i nemački.
Kemal Kaptaner, direktor službe za korporativne komunikacije u AA kaže da predstavništvo u Sarajevu, na primer, prioritet daje vestima o bilateralnim odnosima Turske i zemalja u regionu kako bi se akcenat stavio na bliskost među narodima u kulturnom i društvenom smislu.
„Pre nego što smo pokrenuli naš servis, Turska je bila zanimljiva kao vest samo u slučaju nekog terorističkog napada. Danas, međutim, zahvaljujući radu AA, građani u regionu mogu da budu mnogo bolje upoznati sa društvenim, kulturnim i ekonomskim dešavanjima u Turskoj“, kaže on za SETimes.
Turski parlament doneo je u martu 2008. godine zakon koji je omogućio državnoj televiziji TRT da emituje programe na jezicima koji nisu turski. Zakon je otvorio vrata za emitovanje u „bliskom inostranstvu“, gde Turska igra istaknutiju ekonomsku i političku ulogu. Danas TRT pokriva Bliski Istok, Centralnu Aziju i Kavkaz, zemlje Balkana i Turke koji žive u Evropi. TRT Arabik, na primer, gleda i do 350 miliona ljudi.
TRT-Ses počela je 2009. sa 24-časovnim emitovanjem izvan granica Turske. [Rojters]
I odluka da se osnuje TRT-SES na kurdskom jeziku privukla je veliku pažnju. Smatrana je pozitivnim korakom u pravcu širenja kurdskih kulturnih i jezičkih prava u Turskoj i načinom da se dopre do kurdskih zajednica izvan granica Turske, na Bliskom Istoku i Evropi.
Glas Turske, radio stanica koja funkcioniše u okviru TRT, emituje na 35 jezika i četvrta je najveća radio stanica na svetu po broju stranih jezika na kojima se emituje.
U skladu sa važnom ulogom te stanice u kreiranju spoljne politike, prva emisija koju je Glas Turske emitovao je govor premijera Ismeta Inonua na arapskom jeziku na temu problema u Hataju 1937. godine, pre nego što je tu etnički mešovitu provinciju Turska aneksirala od Sirije 1939.
Ta ekspanzija medija teče paralelno sa proaktivnom spoljnopolitičkom ulogom koju je Turska igrala u regionu u protekloj deceniji.
Prema rečima Mučahita Kučukjilmaza iz Fondacije SETA iz Ankare, sve do ranih godina 21. veka turski mediji nisu shvatali opseg širenja spoljne politike svoje zemlje, pa je zbog toga Turska u tom domenu zaostajala za zapadnim zemljama.
„Na primer, dobijali smo vesti sa Bliskog Istoka tako što su prevođene sa drugog jezika. Tako ispada da smo praktično usvajali stavove zapadnih agencija“, kaže Kučukjilmaz za SETimes.
Slično je govorio potpredsednik turske vlade Bulent Arinc u nizu postova na Tviteru 15. maja, kada je pokrenut servis AA Arabik.
„Svedoci smo ozbiljnih manipulacija u pogledu bliskoistočne geografije, koje su nas zapanjile, posebno za vreme Zalivskog rata. Prestižne novinske agencije koje svi dobro poznajemo predvodile su operacije svojim emitovanjem. Nije to bio slučaj samo na Bliskom Istoku; isto se dešavalo u Bosni. Mediji su dugo ignorisali ozbiljnost tih dešavanja“, napisao je Arinc.
U prošlosti, Turski mediji imali su teškoće da prate globalne trendove i regionalne događaje i AA danas radi na tome da to prevaziđe.
„Bilo je malo novinara koji su govorili arapski, ruski, persijski, pa čak i kurdski. Niko se nije bavio otvaranjem predstavništava ili angažovanjem novinara, čak ni u susednim regionima“, kaže Kučukjilmaz.
Ekspanzija medija teče paralelno sa proaktivnom spoljnopolitičkom ulogom koju je Turska igrala u regionu u protekloj deceniji. [Rojters]
Međutim, u toku protekle decenije, TRT i AA preuzele su vodeću ulogu u usmeravanju budućnosti turskih medija, ulaganjem u višejezične novinare, izvođenjem studijskih putovanja i razvijanjem tehničkih i intelektualnih kapaciteta.
Hakan Copur, stručnjak za medije turskog predsedništva, kaže da zemljama koje su okrenute isključivo unutrašnjim poslovima i ne teže spoljnopolitičkoj afirmaciji nije potrebno višejezično novinarstvo ili emitovanje TV i radio programa na stranim jezicima.
"Za zemlju kao što je Turska, međutim, čija zona uticaja doseže izvan njenih nacionalnih granica, takav trend ne predstavlja luksuz, već potrebu", kaže Copur za SETimes.
On kaže da su elementi tzv. „meke moći“ u globalnoj politici podjednako važni kao konkretna moć. „U javnoj diplomatiji su posebno potrebni takvi mehanizmi spajanja javnih komunikacija i diplomatije“, kaže on. „U tom smislu, emitovanje na više jezika biće osnova da Turska koristi svoju meku moć ne samo u regionu, već i u globalnoj politici.“
Plamen Ralčev, asistent na Univerzitetu za nacionalnu i svetsku ekonomiju u Sofiji koji se bavi strateškim komunikacijama, međunarodnim odnosima sa javnošću i javnom diplomatijom, kaže da će revnosno razumevanje lokalnih jezika približiti Tursku stranoj publici.
„Većina Bugara ne poznaje taj jezik, tako da će eventualno pokretanje TRT programa na bugarskom jeziku definitivno popraviti komunikaciju prema bugarskoj publici“, kaže on.
Parafrazirajući slogan aviokompanije Turkiš erlajns „Globalno vaši“, on kaže da su sa TRT i AA turski mediji postali „globalno javni.“
„Ono što je još važnije je da se turski glas čuje u celom svetu i da se turski stavovi izražavaju i prenose na globalnom nivou, tako da se bolje razume opredeljenje Turske da bude prisutna na svetskoj pozornici. Turska definitivno ima svoju priču koju može da ispriča i da prodaje“, kaže Ralčev.
Nastavak na Southeast European Times...
