Izvor: Southeast European Times, 09.Feb.2011, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turska i Venecuela razmišljaju o razmeni nafte za finansijska sredstva

Sporazumom bi se Turskoj dao pristup velikim rezervama južnoameričke zemlje.

09/02/2011

Alakbar Raufoglu za Southeast European Times -- 9.2.2011.

Turska pokušava da postigne naftni sporazum sa Venecuelom, u zamenu za finansiranje stambenih i drugih infrastrukturnih projekata u toj zemlji Južne Amerike i petom najvećem izvozniku nafte u svetu.

Nacrt predloga izrađen je tokom prošlonedeljne posete turskog ministra za prirodne resurse Tanera >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Jildiza Venecueli, prve posete na ministarskom nivou iz Turske toj zemlji u poslednjoj deceniji.

Druga turska delegacija odlazi u Venecuelu ove nedelje da dovrši sporazum.

Pored razmene tehnologije za bušenje, sporazumom se poziva da se turske kompanije pridruže u eksploataciji velikih rezervi sirove nafte u Orinoko Beltu, u Venecueli.

Sa svoje strane, Karakas očekuje da Turska izgradi stambene objekte za 140.000 osoba koje su ostale bez svojih domova u katastrofalnoj poplavi koja je pogodila zemlju u decembru prošle godine.

Dugogodišnji energetski analitičar Nedžet Pamir sa Univerziteta Bilkent u Ankari kaže da bi Turska trebalo da bude opreznija.

„Tako Venecuela uključuje druge zemlje u saradnju; napravili su isti tip ugovora sa drugim zemljama, poput Irana, Rusije i Kine“, izjavio je on za SETimes.

Međutim, on je dodao da su u sadašnjim okolnostima dve zemlje potrebne jedna drugoj. „Jedna nadoknađuje nedostatke druge“, rekao je on.

Mete Goknel, bivši direktor turske državne kompanije za cevovode BOTAS veruje da će Ankara imati koristi od ovog sporazuma, iako postoje mali „potencijalni rizici“.

„Mi [smo bili] dugo prisutni u Kolumbiji; znamo karakteristike regiona“, rekao je on za SETimes, ukazujući da Kina i Sjedinjene Države već imaju koristi od Venecuele.

„Turska i Venecuela imaju svoje interese koje moraju da slede“, rekao je on.

Međutim, neki eksperti postavljaju pitanja. „Da li to ima smisla, s obzirom na razdaljinu između dve zemlje, kada su alternative mnogo bliže“, pita Marcel Vitor, energetski analitičar u nemačkom Savetu za spoljne poslove.

„Veliki deo globalnih rezervi prirodnog gasa nalazi se u neposrednoj blizini Turske -- slično je sa naftom“, izjavio je on za SETimes. „Ako ne to, da li ima ili je spremna da gradi kapacitete za preradu koji mogu da prerađuju vrstu teške nafte koju Venecuela proizvodi?“

Marsel je takođe zabrinut da bi sporazum mogao da ima političke razloge. „Obe strane možda žele da pokažu svojim tradicionalnim partnerima da imaju na raspolaganju alternativne dobavljače/kupce, kako bi učvrstile svoju pregovaračku poziciju“, rekao je on.

Fridman Miler, predsedavajući istraživačke grupe Globalna pitanja na Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, smatra da će odnosi sa Venecuelom biti manje fokusirani na snabdevanje Turske naftom ili prirodnim gasom, a više na stručnost vezanu za pregovaranje i izgradnju transnacionalnih cevovoda.

„Turska je stekla neprocenjivo iskustvo u pregovaranju o tim pitanjima i bila je izuzetno uspešna do sada“, rekao je on za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...