Izvor: Southeast European Times, 21.Jun.2011, 23:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turska i Iran: delikatna ravnoteža

Dok Zapad prema Iraku sprovodi politiku kažnjavanja, pristup Turske iranskoj nuklearnoj krizi odlikuje politički i ekonomski angažman. Da li su se ti napori isplatili?

20/06/2011

Aron Štajn za Southeast European Times iz Istanbula – 20.6.2011.

U situaciji kada najnoviji signali iz Teherana ponovo izazivaju zabrinutost, zvaničnici u Turskoj slažu se sa svojim zapadnim kolegama oko toga da bi nuklearni Iran ugrozio regionalnu bezbednost. Ipak, ostaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << razlike oko toga kako taj problem rešiti.

Iran koji poseduje nuklearno oružje „bi promenio ravnotežu snaga u regionu, Turska ne bi volela da se to desi, zato što bi značilo da između Irana i Turske postoji razlika u kategoriji“, kaže Nuh Jilmaz, direktor Fondacije za politička, ekonomska i društvena istraživanja (SETA) u Vašingtonu.

Istovremeno, međutim, Ankara želi da održi regionalnu stabilnost i nije sklona vođenju diplomatije sile. Turski zvaničnici tvrde da će sankcije nesrazmerno pogoditi tursku ekonomiju, a da istovremeno neće puno doprineti tome da se Teheran spreči da nastavi sa svojim nuklearnim programom, kao i da će čak i ojačati poziciju tvrde struje u iranskom režimu.

„Interes Turske je da sarađuje sa Iranom kako bi tu zemlju sprečio da napravi nuklearno oružje, istovremeno braneći pravo Irana da razvija nuklearni program u mirnodopske svrhe“, objašnjava Jilmaz, dodajući da se Turska protiv spoljnoj vojnoj intervenciji koja bi mogla da dodatno destabilizuje region.

Sjedinjene Države i mnogi od njihovih zapadnih saveznika uložili su velike napore u pritiskanju Irana da odustane od ključnih komponenti njegovog nuklearnog programa, koji bi mogao da izrodi nuklearno naoružanje. Bitan aspekt te strategije je sprovođenje unilateralnih američkih i evropskih sankcija, sa ciljem da se Iran odseče od međunarodnih finansijskih institucija.

Nasuprot tome, Turska se odlučila da taj problem postepeno rešava pregovorima koji pomažu izgradnju poverenja.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad posetio je Istanbul 9. maja. [Rojters]

„Turci se pouzdaju u, kako ih oni vide, prijateljske odnose i politiku sprijateljavanja sa susedima koju vodi vlada predvođena AKP“, kaže Henri Barki, predavač u Karnegijevom programu za Bliski istok. „Turci veruju da ekonomska integracija pomaže prevazilaženje političkih razlika.“

Potpredsednik vlade Ali Babačan rekao je novinarima 2010. godine da turske kompanije imaju pravo „da donose sopstvene odluke“ o tome da li će poštovati unilateralne američke i evropske sankcije, izveštavao je tada Los Anđeles Tajms. SETimes je već pisao o tome da brojne iranske kompanije u Turskoj, koje služe kao paravan, učestvuju u nabavci materijala i tehnologije dvostruke namene.

„Turska vlada i elita nisu monolitne, baš kao ni vlasti i elita u Sjedinjenim Državama. Generalno gledano, međutim, čini se da Turci manje veruju u to da Iran želi da stekne nuklearno oružje -- što nikako nije usamljeno mišljenje -. i da se manje plaše mogućnosti da Iran poseduje takvo naoružanje“, kaže dr Filip Blik, stručnjak za neširenje nuklearnog oružja i asistent na Institutu Monterej.

Kada je reč o odnosima, turski zvaničnici insistiraju na tome da su veze dve nekadašnje regionalne sile relativno stabilne još od potpisivanja sporazuma iz Kasr i Širina 1639. godine, kojim su povučene moderne granice između Turske i Irana. Od završetka Hladnog rata, to partnerstvo dodatno je učvršćeno obostranim strahom od jačanja kurdskog nacionalizma i pojačane zavisnosti Turske od uvoznog prirodnog gasa.

Zapadni partneri Turske, međutim, vode drugačiju politiku. Prema rečima dr Stivena Kuka, višeg saradnika za Bliskoistočne studije u Savetu za spoljne odnose, Zapad je „progresivno odustao od vođenja proaktivne politike prema Iranu i zaključio da bi na promenu iranske politike bolje mogla da utiče politika kažnjavanja“.

Ključni aspekt te politike je da se Islamska republika izoluje ekonomski, kako bi njen nuklearni program bio skuplji, u nadi da će tako povećani troškovi naterati iranske vlasti da se predomisle.

Prema Kukovim rečima, Zapad bi bio „manje zabrinut turskim angažovanjem da postoje indikacije da takva politika Ankare nije jednostrana. U ovom trenutku se čini da je to prosto angažovanje radi angažovanja“.

Ankara strahuje da bi uvođenje ekonomskih sankcija u susedstvu moglo da naškodi njenoj ekonomiji. [Rojters]

I Blik i Kuk tvrde da građenje mostova samo po sebi neće biti dovoljno da se reši aktuelni diplomatski ćorsokak. Oni takođe tvrde da izgleda da Ankara nema plan osim pregovora i diplomatskog angažovanja.

I pored napora Turske i Zapada da se prebrodi aktuelna diplomatska kriza, Iran je ostao nepopustljiv i najavio nastavak svog nuklearnog programa.

Iran je nedavno saopštio da će ugraditi 164-rne mašinske kaskade naprednih centrifuga u prethodno sakrivenom postrojenju za obogaćivanje uranijuma u Fordou.

Te nove centrifuge „utrostručiće iransku proizvodnju osiromašenog uranijuma (low enriched uranium - LEU) 19,75 odsto do kraja godine,“ stoji u izveštaju Dejvida Olbrajta, Pola Branana i Andree Striker za Institut za nauku i međunarodnu bezbednost.

P5+1 grupa, koja obuhvata SAD, Nemačku, Francusku, Britaniju, Rusiju i Kinu, već je objavila zajedničko saopštenje u kome se Iran osuđuje zbog nepotpune saradnje sa IAEA.

Zabrinutost je dodatno pojačala vest objavljena na iranskom vebsajtu Gerdab.ir, kojim upravlja moćna Iranska revolucionarna garda, prenela je blog koji je napisao Sejed Ali Purtabatabaei, tridesetogodišnjak iz Koma, koji piše blog pod nazivom Kejrazanonlajn.

Članak naslovljen „Dan posle prvog iranske nuklearne probe je sasvim normalan dan“, govori o implikacijama iranskih proba nuklearnog oružja. Objavljen je ubrzo posle izveštaja generalnog direktora IAEA u kome se iran kritikuje zbog izbegavanja pitanja o mogućoj vojnoj dimenziji svog nuklearnog programa.

Nastavak na Southeast European Times...